Preminula je Alis Monro - dobitnica Nobelove nagrade! (VIDEO)

Tokom više od 60 godina, Monro je sagledavala svakodnevni život kroz prizmu kratke fikcije. Bolovala je od demencije više od jedne decenije, prenosi Gardijan.


Alis Monro, rođena 1931. u porodici farmera iz Vingama, Ontarija, preživela Veliku depresiju. Sa stipendijom je studirala u Vankuveru, a nakon udaje počela je da piše kratke priče dok su njene ćerke spavale. Njene priče su postepeno privukle pažnju, a prva zbirka "Ples srećnih nijansi" pohvaljena je zbog saosećajnosti prema životima ljudi. Nakon poteškoća sa pisanjem romana, usredsredila se na zbirke povezanih priča, poput "Života devojaka i žena", koja je pružila portret umetnika u malom gradu Ontarija.


Tokom sedamdesetih godina vratila se u Vingam, gde je njena karijera doživela preokret, a priče poput "Kraljevskih batina" dobile su priznanje u prestižnim časopisima kao što su "Njujorker", "Pariski pregled" i "Atlantik Monhtly".



Sintija Ozik je nazvala Alis Monro "kanadskim Čehovom". Njeni radovi su temeljeni na oblicima i temama koje književni mejnstrim tradicionalno zanemaruje. Iako je reputacija Monro počela da raste tek kasnije u životu, njeni prikazi naizgled običnih ljudi u malom gradu u Kanadi doneli su joj niz međunarodnih nagrada, uključujući Nobelovu nagradu za književnost 2013. godine. Margaret Atvud ju je opisala kao "jednog od glavnih pisaca engleske fikcije našeg vremena". Salaman Ruždi je nazvao "majstoricom forme", dok je Džonatan Franzen rekao:

"Monro je jedan od nekolicine pisaca, nekih živih, najviše mrtvih, koje imam na umu kada kažem da je fikcija moja religija".



Iako je Alis Monro pokušavala da napiše roman, to nikada nije uspela. Rekla je da između svake knjige razmišlja o tome, ali da to nije funkcionisalo. Njena težnja za autentičnošću pretvorila ju je u hroničara se**ualne politike, zaljubljivanja, prevare i želje. Za Margaret Atvud, malo pisaca je istraživalo te procese temeljnije i nemilosrdnije od Monro. Njena reputacija je rasla kako su njene priče postajale obimnije i složenije. Bila je u užem izboru za nagradu "Man Booker" 1980. godine, a osvojila je Gilerovu nagradu dva puta, kao i međunarodnu nagradu "Man Booker" 2009. i Nobelovu nagradu za književnost 2013. godine.

Operacija na srcu 2001. godine podstakla je njenu percepciju smrtnosti, što je uticalo na njeno pisanje, koje se sve više bavilo temama bolesti i sećanja. Njena poslednja zbirka priča, "Dragi život" iz 2012, uključivala je autobiografske elemente. Monro je izjavila da je celog života pisala lične priče, nadajući se da će one pokrenuti ljude, jer kada voli priču, to je zato što radi nešto, poput udarca pravo u grudi.