Merima Isaković: Za mene Tupčo, za sav ostali svet Žarko Laušević!

Međutim, sve se promenilo u trenu. Doživela je saobraćajnu nesreću koja je drastično izmenila njen život. Ova nesreća se dogodila samo dan nakon završetka snimanja filma "Neka druga žena".

"Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo."- pričala je svojevremeno Merima Isaković, pa dodala:


"Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim. Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran. Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom Armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede."





Foto: Printscreen Youtube/Merima Isaković




Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu


"On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu." – pričala je Merima o svojoj tragediji:


"O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna." – svojevremeno je glumica Merima Isaković ispričala za "Story".


Merima je otkrila da je tokom operacije doživela medicinsku grešku, što je smatrala uzrokom svog invaliditeta. Kasnije je pokušavala da se leči u Rusiji, Ukrajini i Kini. Tokom rehabilitacije u Kini, upoznala je Vladimira, koji je postao njen suprug, a kasnije su dobili sina Mida. Nažalost, par se kasnije razveo, a Merima je o trudnoći ovako govorila:


"Trudnoća mi je naprosto proletela, stalno smo negde jurili i putovali. U devetom mesecu kasnila sam na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, sve je bilo zakazano za četvrtak, a ja sam otišla sledeći utorak i tek u sredu se porodila. Na kraju me je doktorka zvala i rekla: Aman, Merima, mislite li vi da se porodite? Zaista mi je to bio najlepši i najdraži period u životu. U to vreme dete je čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da češće doživim taj osećaj."

Do 1996. godine, živela je u Beogradu, a potom se preselila na Novi Zeland, pa kasnije u Australiju, gde se bavi poslom profesora kliničke psihologije.

Bila je bliska prijateljica sa Žarkom Lauševićem, čiji je gubitak duboko potresao. Nazivala ga je iz milošte Tupčo.


"Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najtananiji deo bića u meni. Bili smo kao porodica iako krvlju nismo vezani. Za mene Tupčo. Za sav ostali svet Žarko Laušević – ispričala je glumica svojevremeno u intervjuu za "Nedeljnik".


Merima Isaković i Žarko Laušević su bili prepoznatljivi i poznati u bivšoj Jugoslaviji, već na početku svojih karijera istakli su se svojim izuzetnim talentom i lepotom. Oboje su imali sjajne perspektive u svetu glume i postigli su veliki uspeh gotovo preko noći. Posebno su zapamćeni po svojim ulogama kao brat i sestra u predstavi "Staklena menažerija" 1991. godine.



Publika je Žarka Lauševića i Merimu Isaković doživljavala kao jedno biće


"Bilo je dovoljno da me Ljiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid." – istakla je Merima, pa dodala:

"Koliko mi je poznato, bila je to jedina predstava koja se igrala dva puta dnevno, ujutru i uveče... Publika nas je doživljavala kao dve osobe spojene u jedno isto biće."- prisećala se Merima Isaković kolege i prijatelja Žarka Lauševića.