Pokojnik, ogledalo i ostala stara verovanja i običaji!

Ovde se govori o tradicionalnim običajima vezanim za smrt bliskih osoba u Srbiji. Ti običaji variraju širom zemlje, jer svaki kraj ima svoje specifične rituale.

Nekada su ljudi obično umirali u svojim kućama, što je dovelo do nastanka različitih narodnih verovanja i običaja vezanih za sahrane.

Na primer, u nekim mestima se veruje da svi članovi porodice moraju biti budni kada neko umre, jer postoji strah da bi duša pokojnika mogla da se susretne sa dušom osobe koja spava, što bi moglo dovesti do njene smrti.

Postoje i verovanja poput toga da ako neko umre sa otvorenim očima, prva osoba koja ih vidi će umreti nakon njih. Takođe, veruje se da će se osoba koja umre sa šibicama u džepu vratiti kao vampir, pa se nekada koristila igla kako bi se sprečilo to povampirivanje.

Nakon smrti, sva ogledala u kući se pokrivaju kako bi se sprečilo da duh pokojnika ostane među živima putem ogledala. U nekim krajevima se otvaraju prozori i vrata, a nameštaj se okreće naopako radi istog razloga. Veruje se da voda u kojoj se umrla osoba kupala postaje nečista i može naneti zlo onome čija je kuća ispred koje se prospe.

Veruje se da mrtvo telo može štetiti životinjama i biljkama, pa se izbegava da pogrebna povorka prolazi preko polja ili kroz stado. Takođe, neki veruju da bolest može biti demonskog porekla pa iznose bolesnu decu pred pogrebnu povorku kako bi bolest prešla na pokojnika.

 

Ako ste zgrešili na Đurđevdan, isto uradite na Markovdan!

Foto: Freepik


U nekim ruralnim krajevima postoji verovanje da rođaci koji su rođeni istog meseca dele istu sudbinu i da će smrt jednog brzo pratiti smrt drugog. Da bi se to izbeglo, prilikom sahrane se vrši "otkup" mrtvaca ili se rodbina i prijatelji gađaju zemljom na groblju, što donosi sreću i sprečava sledeću smrt.

Nakon sahrane, postoji verovanje da se ne treba vraćati istim putem s groblja kako bi se pokojnikova duša mogla vratiti kući. Takođe, tradicionalni običaj je pravljenje lutke sa likom preminulog, koju žene iz najuže porodice peru i oblače svakodnevno. Nakon određenog vremena, lutka se odnosi na grob.

Nakon sahrane, posebno u vlaškom kraju, postoje običaji vezani za parastose, gde se ljudi ne smeju ustati sa stola dok najstarija osoba ne završi ručak, kako bi se zaštitili od prerane smrti.

Možda vas zanima:
Crkveni kalendar: Važan dan Pobusani ponedeljak! (VIDEO)