Naučnici upozoravaju: Budućnost čokolade je neizvesna zbog razornog virusa koji se brzo širi

Budućnost čokolade je neizvesna zbog razornog virusa koji brzo uništava stabla kakaoa u zapadnoj Africi. Ova stabla proizvode zrna kakaoa neophodna za pravljenje čokolade. Šokantno, polovina svetske čokolade potiče od stabala kakaoa u Gani i Obali Slonovače.

Nova studija objavljena u PLoS ONE otkriva zastrašujuću istinu: berbe kakaoa u Gani doživljavaju ogromne gubitke (15-50%) zbog širenja virusne bolesti kakao otečenih izdanaka (CSSVD).



Sićušni insekti zvani brašnaste bube su krivci koji prenose virus dok se hrane zaraženim drvećem. Ovaj virus izaziva niz neprijatnih simptoma kod zdravog drveća, uključujući nove izdanke, promenjeno lišće i izobličen rast.

Zaražena stabla se prve godine suše, a od totalnog izumiranja ih deli svega nekoliko godina.  Nažalost, preko 250 miliona stabala je već podleglo ovoj bolesti.


Foto: Pexels

"Ovaj virus predstavlja stvarnu pretnju globalnom snabdevanju čokoladom", rekao je u saopštenju koautor studije Benito Čen Šarpentijer, profesor matematike na Univerzitetu Teksas u Arlintonu.

Zaustavljanje širenja virusa je teška bitka jer je nosioce brašnaste bube veoma teško iskoreniti.

"Pesticidi ne deluju dobro na brašnaste bube, ostavljajući poljoprivrednike da pokušaju da spreče širenje bolesti sečenjem zaraženih stabala i uzgojem otpornih stabala. Ali uprkos ovim naporima, Gana je izgubila više od 254 miliona stabala kakaoa u poslednjih nekoliko godina", rekao je Čen-Šarpentijer.

Vakcinacija drveća izgleda kao održiva opcija, ali ima ograničenja. Visoka cena vakcine stvara barijeru za mnoge farmere, a čak i vakcinisana stabla proizvode manje kakaoa.

Istraživači nude potencijalno rešenje u novom radu: strateški razmak drveća. Njihovi modeli pokazuju da bi sadnja stabala kakaoa na određenim udaljenostima jedno od drugog mogla poremetiti puteve brašnastih buba, ometajući širenje virusa.

"Brašne bube imaju nekoliko načina kretanja, uključujući kretanje od krošnje do krošnje" rekao je Čen-Šarpentijer. "Ono što je trebalo da uradimo je da napravimo model za uzgajivače kakaoa kako bi mogli da znaju koliko daleko mogu bezbedno da posade vakcinisano drveće od nevakcinisanog drveća kako bi sprečili širenje virusa, a da troškovi budu podnošljivi za ove male farmere - dodao je.

U radu istraživači opisuju dva modela koja okružuju nevakcinisana stabla vakcinisanim drvećem, stvarajući neku vrstu imuniteta stada u plantaži.

"Dok su još eksperimentalni, ovi modeli su zanimljivi jer bi pomogli farmerima da zaštite svoje useve i daju bolju žetvu. Takođe je dobro za krajnji rezultat farmera, ali i našu globalnu zavnistnost od čokolade", rekao je Čen-Šarpentije. 


Slične vesti: ​Koliko dugo posle Vaskrsa mogu da stoje jaja i kako ih pravilno čuvati?