Veliki četvrtak: Verovanja i običaji

Veliki četvrtak predstavlja jedan od pokretnih praznika, budući da je deo Velikog ili Časnog posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se strogo pridržavaju posta suzdržavaju se od konzumiranja ribe čak i tokom prve i poslednje nedelje, pripremajući posnu hranu na vodi, bez upotrebe ulja.

Na ovaj dan, pred samu svoju smrt, Isus se vratio u Jerusalim sa svojim učenicima i zajedno su večerali. Tom prilikom je dao svojim učenicima hleb, simbolizujući svoje telo, i vino, simbol svog krsta, čime je ustanovljena Sveta tajna pričešća koja se i danas praktikuje.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka ovog dana je kada je Isus oprao noge svojim učenicima kao primer služenja i ljubavi koju trebamo imati jedni prema drugima, kako je to i danas zabeleženo u Svetom Pismu, prenosi Still.

U crkvama se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, a tokom večeri se čitaju odlomci iz Jevanđelja koji opisuju stradanje Isusa Hrista. Zvona se tog dana ne zvone, već se vernici na molitvu pozivaju klepalom, dok se zvona ponovo odvezuju i zvone na dan Uskrsa.

Verovanja i običaji na Veliki četvrtak

Vernici veruju da se čak i najvećim grešnicima opraštaju svi gresi ukoliko se pričeste na Veliki četvrtak. Takođe, tog dana se dozvoljava konzumiranje hrane pripremljene na ulju i konzumiranje vina.

Veliki četvrtak je takođe povezan sa ritualima u vezi s poljoprivredom. Veruje se da će lubenice posejane na taj dan biti izuzetno napredne. Takođe se sprovode obredi oko stoke kako bi bila zdrava i plodna.

Takođe, žene obavljaju ritual paljenja sveća na rekama u znak poštovanja prema dušama mrtvih.

Neka ovaj Veliki četvrtak bude za sve vernike prilika za duhovno obnavljanje i duboko promišljanje o značaju ljubavi, služenja i praštanja