Lazareva subota ili Vrbica: Veoravanja i običaji

Ona pada subotu pre Cvetne nedelje, koja označava početak Velike nedelje. Lazareva subota obeležava vaskrsenje Lazara iz Vitlejema od strane Isusa Hrista, kako je zabeleženo u Novom zavetu, u Jevanđelju po Jovanu.

Prema biblijskom izveštaju, Lazar je bio prijatelj Isusa koji je umro i bio sahranjen četiri dana pre nego što je Isus stigao. Isus, ganut tugom Lazarovih sestara, Marte i Marije, pozvao je Lazara iz groba, i on je izašao živ, još uvijen u pogrebno platno.

U pravoslavnoj tradiciji, Lazareva subota se obeležava posebnim službama koje uključuju himne i čitanja koja opisuju vaskrsenje Lazara. Ona služi kao uvod u događaje Velike nedelje, naglašavajući moć Hrista nad smrću i predskazujući njegovo sopstveno vaskrsenje. Vaskrsenje Lazara se vidi kao predstava vaskrsenja svih vernika na kraju vremena.

Običaji na Lazarevu subotu:

Na Lazarevu subotu, postoje različiti običaji koji se praktikuju u različitim krajevima gde se slavi. Evo nekoliko tradicionalnih običaja koji se često vezuju za Lazarevu subotu:

Pravljenje venčića: U nekim kulturama, posebno u slovenskim zemljama, običaj je da se na Lazarevu subotu prave venčići, često od vrba ili vrbovog granja. Bere se olistalo pruće Vrbe, verujući da će time preneti snagu zelenila na sebe i svoje najmilije. Vrba,  predstavlja simbol zdravlja i snage, pa se obično grančicama ukrašavaju oko struka ili se prave venčići za glavu, dok se oko vrata nose zvončići kao pozdrav Hristu. Ove grančice se zatim koriste kao dekoracija tokom uskršnjih svečanosti.

Kuvanje Lazarskog kolača: U mnogim delovima, tradicija je da se specijalni kolač nazvan "Lazarski kolač" priprema za Lazarevu subotu. Ovaj kolač se obično pravi sa dodatkom žita ili oraha i dekorisan je simboličnim ukrasima kao što su riba, pčela ili cvet.

Blagoslov kuće: U nekim zajednicama, sveštenik može da obiđe domove vernika i blagoslovi ih posebnim molitvama i svetom vodom kako bi obeležio praznik Lazareve subote.

Druženje i priprema za Uskrs: Lazareva subota takođe može biti prilika za porodično okupljanje i pripreme za nadolazeći Uskrs. To može uključivati pripremu hrane, farbanje jaja i ostale pripreme za uskršnje proslave.

Nakon Lazareve subote, Cvetna nedelja se obeležava kao dan Isusovog trijumfalnog ulaska u Jerusalim, postavljajući scenu za događaje koji vode ka Njegovom raspeću i vaskrsenju. Za cvetnu nedelju se takođe vezuju se zanimljivi običaji.

Za vreme Cvetne nedelje, devojke beru cveće za Cveti. Svaka od njih bi trebalo da nosi posudu, poštujući staru tradiciju da se cveće ne bere u krilu. 

To ceveće se nakon branja ostavljaju pod kropvom, a u posude s njim stavljaju se jaje i naliva voda. Sutradan, na Cveti, devojke se umivaju tom vodom, verujući da će njihovo lice postati belo poput cveća koje su nabrale, a da će miris njihove kože odisati svežinom prirode.

Slične vesti: ​Vaskršnji običaji: Zašto prvo jaje mora biti crveno i gde je pravilno da se drži u kućI?