Učenje dece o pristanku: Osnovni element za razvoj poštovanja i samopouzdanja

Roditeljstvo, vaspitanje i odluke


Stručnjaci ističu važnost učenja dece o pristanku već u ranom uzrastu, ne čekajući tinejdžerski period. Andžu Kiš, osnivačica organizacije AnTabua u Indiji, naglašava da su razgovori o pristanku sa malom decom ključni za razvoj njihovog osećaja vlasništva nad telom i razumevanje poštovanja tuđe privatnosti. Australijska autorka i nastavnica Džejnin Sanders piše knjige za decu kako bi ih naučila poštovanju telesnih granica i samopouzdanju.

Suština pristanka nije samo u se**ualnom kontaktu, već i u usađivanju ideja o sigurnosti i privatnosti od najranijeg doba. Deca treba da nauče da imaju pravo da kažu "ne" čak i najbližim osobama, te da njihovi zahtevi za poštovanjem trebaju biti ispunjeni. Postavljanje pitanja pre fizičkog kontakta je ključno za pristanak, a razlika između željenog i neželjenog dodira leži u poštovanju tuđih granica.

Različite kulture i religije mogu imati različite pristupe ovoj temi, ali učenje dece da je u redu izraziti svoje želje i reći "ne" može biti osnažujuće, naročito u okruženjima gde se to ne podstiče. Edukacija o pristanku treba da obuhvati prepoznavanje, davanje i povlačenje pristanka u različitim situacijama. Otvoreni razgovori sa decom i pružanje podrške su ključni, kako kod kuće tako i u školi, kako bi se stvorilo bezbedno okruženje za diskusiju o ovoj temi.

Troje stručnjaka koji rade s decom, pa čak i s onima koji imaju samo pet godina, ističu da nije dovoljno čekati da kao tinejdžeri nauče o pristanku. Umesto toga, naglašavaju važnost pokretanja razgovora o toj temi već u ranoj dobi.





Foto: Freepik



Oni veruje da rani razgovori s malom decom pomažu im da razviju osećaj sopstvenog tela i shvate važnost poštovanja privatnosti drugih:

„Ako ne želite da vas neko zagrli, u redu je da to i kažete. Možete tom nekom da kažete da vam više prija da se rukujete ili da bacite pet."



„Moramo da počnemo od osnovnih veština, učeći malu decu samopouzdanju i osnaživanju njihovih prava u odnosu na njihovo vlastito telo." kaže autorka i nastavnica u osnovnoj školi Džejnin Sanders i dodaje:


"Da bi u periodu kada postanu tinejdžeri znali šta su njihova prava u vezi sa njihovim vlastitim telima, da znaju da su ona njihova i da poseduju autonomiju."



Sve se svodi na razgovore sa decom kako u školi, tako i kod kuće


Andža predlaže da roditelji kod kuće pronađu "trenutke za učenje" i pokrenu razgovore dok zajedno čitaju časopise ili gledaju televiziju.

Ona objašnjava da ovo omogućava deci da postavljaju pitanja, potiče ih da razmišljaju kritički i sagledavaju različite perspektive ili situacije, što može doprineti oblikovanju njihovog razmišljanja.

„Iskoristite svaki trenutak da prenesete znanje zato što stvari koje se neobavezno izgovore ostaju urezane kod njih".

Džejnin naglašava važnost mogućnosti da se, u slučaju bilo kakvog uvredljivog ponašanja, tinejdžer obrati odrasloj osobi od poverenja s kojom može otvoreno razgovarati:

„Deca uče bolje kad mogu da pričaju o ovim stvarima u bezbednom okruženju".


Kao roditelj, trebali bi  biti ta osoba od poverenja kojoj se oni mogu obratiti za savete i podršku:

 "Da biste stvorili taj prostor, morate izbegavati igru svaljivanja krivice i osuđivanja."


Možda vas zanima:

Šta je vezikula kod dece? Šta roditelji treba da znaju o tome?!