Pevač Saša Matić je jedan od najboljih pevača na estradi. Iza njega su ostali brojni hitovi, a ostvario je mnoge saradnje sa kolegama i tekstopiscima. Sada je opisao kako je izgledala njegova saradnja i prvi susret sa Marinom Tucaković.
- To je bilo neke davne, 97. godine, Marina Tucaković i moj otac su išli zajedno u srednju školu. U to vreme su se baš družili. I jedan naš porodični prijatelj je pozvao Marinu i pitao je sećaš li se ti Zorana Matića. I ona se na prvi utisak nije se setila. Međutim mog oca su u školi zvali Mata. I onda joj on kaže, pa Mata, i tu se ona seti. I taj naš porodični prijatelj nam zakaže sastanak, a ona je njemu tada rekla, mogu oni da dođu, znaš, Simo, ali mi u principu ne radimo sa lošim pevačima. I on to prenese, a ja kažem idemo koliko sutra - rekao je Saša, pa nastavio...
- Prvi susret je bio za mene traumatičan, ne zbog Marine nego zbog četiri psa koja je u tom momentu imali u stanu. Kad sam bio klinac, mene je doga napala u Rimu na aerodromu i ja sam imao fobiju od pasa u to vreme. I mi dolazimo, zvonimo na vrata, ja čujem lavež i kažem ja ne ulazim ja ovde. Kažem, idemo mi, nema od ploče ništa, ne ulazimo ovde. Da bar čujem jednog, ja čujem jednog malog i tri velika. I otvori nam Dušanka, njena kućna pomoćnica, vrata i kaže joj tata moraćete da sklonite pse moj sin se plaši, i 'ajde, nekako su oni sklonili. Ali ja samo pitam jesu sklonili, i Marina kaže, jesmo ma 'ajde ulazi - kaže Sale i nastavlja:
- Vidim ja nema pasa, dobro, opustio sam se ja tu i kreće razgovor. Ajde sad nešto da pevam, ja ne znam šta sam pevao, DŽeja, mislim i Dunav laže i ono, Živote ženo bez morala. I sad, pita Futa znaš li neki drugi žanr, znaš nešto makedonsko, kaže meni ćale, ajde Zajdi zajdi. Kažem ja Futi, pošto je svirao gitaru, daj mi be dur, a Futa razumeo da mu kažem de dur, i on udari akord de dur, ja kažem ne de, be, i on kaže Marini, Marina, bre, ovo je genije! I pita me jesi li apsolutni sluhista, ja kažem jesam, a kaže mi Futa da nema šta da pevam više, da je završena priča. I tako smo mi krenuli nekako, ali je bio uslov da ja završim srednju školu, pa da onda snimam.
- To je neka '96. godina, školovanje mi je trebalo do '99. Moj otac je znao da, ako ja krenem odmah u snimanje, da od moje škole nema ništa, da ću da se okrenem pevanju skroz. Žao mi je što nisam završio muzičku akademiju zato što što sam apsolutni sluhista i što imam znanje akademskog građanina. Da se vratim na temu, završio sam školu i onda je bilo sve spremno za prvi album, ali onda kreće ono nesrećno bombardovanje. E, posle toga 2000. ja ulazim u studio i 15. marta 2001. godine izlazi taj moj prvi album - ispričao je Saša Matić u "5cast"-u.