Bio sam pomalo čudak dok sam odrastao. Nekonformista. Za mene, nije postojala
"primenjena mudrost", a
"konvencija" je bila prljava reč. Ta stavka oblikovala je sve što sam radio, od korišćenja viljuške za jelo sladoleda do šutiranja slobodnih bacanja pod rukom tokom košarkaških utakmica. Nisam tvrdoglavo bio nekonformista, deli svoju priču jedan muškarac za sajt "askmen".
Ako se ispostavilo da je moj originalni pristup bio lošiji od pristupa svih ostalih, odustajao bih od svog načina i pridruživao se, ali princip je ostao isti: trebalo je da budem ubeđen da postoji dobar razlog za obavljanje nečega na način na koji to svi ostali rade.
Evo me sada, odrastao čovek (navodno), a stvari se nisu previše promenile. Ja sam poslednja osoba koja prestaje da nosi šorceve kad se promene godišnja doba, srećan da uparim zimske čizme sa šorcem za trčanje za brze izlaske napolje, i uprkos tome što svi moji modno osvešćeni prijatelji kažu, ja volim kroks papuče (udobne su i funkcionalne!), i nosim ih bez stida.
Nedavno sam došao do iznenađujućeg zaključka dok sam pregledao svoju kolekciju odeće: imam mnogo donjeg veša. Bokserice, slip gaćice, bokserice-slip kombinacije, čak i nekoliko leopard-print tangi gaćica (ne pitajte). Značajan deo prostora za odlaganje odeće posvećen je donjem vešu, i počeo sam da osećam nelagodu koja me mučila od mladosti:
zašto? Zašto uopšte nosimo donji veš? Da li je zaista tako neophodan? Da li je to higijensko pitanje, ili stilska stvar, ili pitanje pristojnosti?
Onda sam doživeo vrstu prosvetljenja: ženski donji veš se godinama smanjuje! U prošlosti su nosile kratke donje delove, korsete, čarape i široke pantalone; sada su svedene na tangice i gaćice.
Govorimo o efikasnosti!Dok se ženski donji veš smanjivao, postajao je jednostavniji, uglađeniji, manje nezgrapan, muškarci su ostali zaglavljeni sa istim starim dosadnim opcijama: bokserice koje se uvlače i iritiraju noge, ili slip gaćice koje vas stežu na sve moguće neprijatne načine, ili bokserice-slip kombinacije, koje na neki način uspevaju da ponude najgore od oba sveta.
To je bilo dovoljno. To je bilo sve što mi je trebalo da se oslobodim konvencije i oslobodim se okova donjeg veša. I to sam tačno uradio. Odlučio sam da premašim žene i idem do kraja: umesto da gotovo uopšte ne nosim donji veš, doslovno ne bih nosio donji veš – tokom cele nedelje. To je bila hrabra eksperimentacija života, otvaranje vatrenog sukoba u ratu muškog donjeg veša koji sam hteo da pokrenem sam.
Već od prvog dana, eksperiment se pokazao … zanimljivim.Pre svega, živim u hladnijoj klimi, sa oštrim zimama i obilnim snegom, i iako nisam mislio da moje tanke bokserice pružaju mnogo dodatne toplote, otkrio sam na teži način da jesu. Mislio sam da znam kako izgleda hladan zimski dan, ali verujte mi: dok ne slobodno šetate po subnultim temperaturama, ne znate pravi smisao hladnoće.
Dakle, poen za donji veš. Čak i posle samo jednog dana, nisam bio raspoložen da ponovim ovaj eksperiment. Ali još uvek sam bio radoznao –
šta je sa faktorom udobnosti?Ovde sam srećan što mogu da izvestim da sam definitivno bio na nečemu.
Sloboda! Kada nisam osećao zimu, mnogo sam se udobnije osećao, mnogo manje sam se osećao stegnuto. Postao sam svestan tkanine odeće koju nosim, od svilenih pidžama do grubog, čvrstog džinsa. To je bio potpuno novi senzorni doživljaj! Da li je ovo ono što je temeljnoj industriji donjeg veša bilo skriveno od nas?
Četvrtog dana nedelje, bio sam spreman da proglasim eksperiment uspešnim (i da proglasim smrt donjeg veša). Naravno, morao sam da žrtvujem redovne šetnje napolju, ali usred zime, to nije delovalo tako loše. Ali onda sam došao do zakazanog kućnog treninga, koji je podrazumevao mene u majici na bretele i šorcem za trčanje ispred televizora u dnevnoj sobi, pokušavajući da imitiram pokrete mnogo, mnogo zdravijih ljudi dok su vodili čas plesnog treninga.
Brzo sam shvatio da donji veš služi diskrecionoj svrsi, i dok ću vas poštedeti vizuelnog, recimo samo da, da sam vežbao u javnoj teretani, brzo bih bio uhapšen zbog nepristojnog izlaganja.
Još jedan poen za donji veš.Do šestog dana, mislio sam da sam se dogovorio sa pravilom: donji veš je za treninge sa šorcem i duge šetnje zimi, ali za pantalone i vreme provedeno unutra, nenošenje donjeg veša je očigledno superiornije. Nažalost, to je bilo onda kada sam imao ...
incident, i morao sam naglo okončati ovaj eksperiment.
Foto: FreepikDozvolite da vam opišem scenu: šesti dan sam bio na vrhuncu, ubeđen da sam upravo zauvek revolucionisao mušku odeću. Nosio sam svoj omiljeni par uskih farmerki, uživajući u osećaju luksuznog džinsa. Odjednom, priroda je pozvala i morao sam da idem u toalet. Kao i većina muškaraca, pi*am stojeći, i kao i većina muškaraca, ne razmišljam mnogo o tome: to je više-manje na autopilotu.
I to je upravo problem. Kada sam zatvarao cibzar, kao što sam učinio hiljadu puta u svom životu, zaboravio sam da ne nosim donji veš, zaboravio sam da nemam zaštitu između oštrih zuba cibzara i mojih delikatnih, nezaštićenih delova.
Ne znam da li sam ikada tako glasno vrisnuo u svom životu. Toliko sam prestravio komšijinog psa da je lajao celu noć. Bol je bio neizdrživ, kao ništa što sam ikada ranije osetio. Odmah sam pozvao pouzdanog prijatelja, koji je i sam lekar, i kada je konačno prestao da se smeje, pitao me je da li je krvarenje minimalno (da, srećom), pre nego što mi je obećao da će led i vreme verovatno biti dovoljni da me izleče.
Dakle, dragi čitaoci, evo me sada, sa čvrsto postavljenim ledenim pakovanjem, živ, ali neudoban i sigurno ponizen, nakon što sam naučio jednu veoma bolnu lekciju. Donji veš je važan.
Zapravo, neophodan je. Zagrejaće vas. Spriječiće neugodno i potencijalno kriminalno izlaganje. I zaštitiće vaše najosetljivije delove tela od bilo kog masohističkog modnog dizajnera koji je prvi odlučio da postavi cibzare bilo gde blizu ljudskih reproduktivnih organa.
Da, ta lekcija je definitivno ostavila dubok utisak! Ponekad je potrebno iskusiti nešto na sopstvenoj koži da bismo shvatili koliko je nešto važno ili korisno. Sada, sa tim iskustvom iza sebe, možeš biti siguran da ćeš donositi pametnije odluke o svojoj odeći u budućnosti. Ako ništa drugo, ova avantura će ti svakako pružiti priču za pamćenje!