Datum Vaskrsa:Vaskrs je takozvani “pokretni” praznik, a to znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.
Sada je to 5. maj.Pravoslavni Vaskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca, posle prolećne ravnodnevnice. Kod pravoslavnih hrišćana koji koriste Julijanski kalendar, kao i kod onih koji koriste reformisani Julijanski kalendar, uvek je između 4. aprila i 8. maja.
Kod ostalih hrišćana koji koriste Gregorijanski kalendar, Vaskrs je uvek između 22. marta i 25. aprila.
Foto: FreepikObredi na dan Vaskrsa:Ujutru, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, zvone sva zvona, najavljujući dolazak velikog praznika.
Domaćin sa svojom porodicom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu.
Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima:
“Hristos Vaskrse!” i odpozdravlja sa:
“Vaistinu Vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.Kod kuće, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, a zatim predaje kadionicu nekom mlađem da okadi celu kuću.
Posle zajedničke molitve, svi se čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima:Na dan Vaskrsa, neizostavno je kucanje ili tucanje jajima.
Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a zatim šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani.
Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se:
“Hristos Vaskrse” i
“Vaistinu Vaskrse”. Jaje je simbol života, a
crvena boja simbol vaskrsenja i radosti.
Foto: Freepik
Pobusani ponedeljak:Prvi ponedeljak posle Vaskrsa naziva se Pobusani ponedeljak. Po narodnom verovanju, tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelenom travom.
U suštini, Vaskrs je vreme radosti, zajedništva, molitve i običaja koji nas podsećaju na Hristovo vaskrsenje i večni život. Neka ovaj praznik bude ispunjen ljubavlju, srećom i blagoslovom za sve!
Narodna verovanja i običaji vezani za pravoslavni Vaskrs obuhvataju mnoge tradicije i verovanja koja se prenose s kolena na koleno. Evo nekoliko zanimljivih verovanja o tome šta se valja, a šta ne valja raditi na ovaj sveti dan:
Ustajanje u ranu zoru:Prema verovanju, na Vaskrs je važno ustati u ranu zoru.
S druge strane, ne valja zaspati pre ponoći, jer se veruje da će onaj ko zaspi pre ponoći spavati celog leta i neće postići ništa 12.
Pričešće:Pored crkvenog pričešća, običaj je da se pričešće obavlja i u prirodi. U nekim krajevima, kao što je Šumadija, ljudi su običavali da se pričeste u prirodi 2.
Obredi i verovanja: - Umivanje vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje obezbeđuje dobro zdravlje.
- Trljanje crvenim jajetom po obrazima dece veruje se da će im doneti zdravlje i rumenilo.
- Zorom ustajanje je preporučljivo, dok kasno ustajanje donosi “zastoj u napretku”.
- U nekim delovima Srbije, uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
- Čuvarkuća se čuva i postavlja ispred kuće kako bi zaustavila elementarne nepogode, poput grada.
- Ljuske ofarbanih jaja treba dobro smrviti kako veštice ne bi mogle da se prevoze preko vode.
- Svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće za odlazak u crkvu i svečani ručak.
- Veruje se da su vrata raja otvorena od Uskrsa do Tomine nedelje, i da duše svih koji umru u tom periodu idu pravo u raj.
Možda vas zanima: Mnogo je novih ideja za farbanje jaja ali ova je savršena! (RECEPT)Đurđevdan i Vaskrs se ove godine poklapaju: Kako da olakšate pripremu praznika!