Ukoliko ste propustili prvi deo priča o duhovima, možete ih naći klikom OVDE.





Duh kapetana Josepha Whitea



Iako je Salem, Massachusetts najpoznatiji po zloglasnim vešticama, kroz svoju 400-godišnju istoriju bilo je i mnogo drugih jezivih priča.

Jedna od njih je priča o kapetanu Josephu Whiteu, bogatom trgovcu koji je pronađen smrskane glave u svom krevetu.

Prema Giovanniju Alabisu, vlasniku i vodiču tura u Salem Historical Tours, to je bilo zločin motivisan novcem, gde su braća Knapp, nadajući se da će dobiti njegov testament, navodno ciljano napali 82-godišnjeg trgovca.

Braća Joseph i Francis Knapp angažovala su Richarda Crowninshielda da im pomogne u izvršenju zločina. "Kasno uveče, dok je kapetan White spavao, Dick Crowninshield ulazi, penje se na sprat i uzima palicu kojom udara kapetana po glavi i razbija mu lobanju," rekao je Alabiso za TODAY.

Ubistvo je rezultiralo skandaloznim suđenjem i navodno je inspirisalo Edgara Allana Poea za "Srce koje otkucava", kao i igru "Cuga".

Bilo da je u pitanju brutalna priroda zločina ili osveta za pokušaj krađe novca, duh kapetana Josepha Whitea navodno i dalje luta hodnicima njegove bivše kuće. 

"Ljudi veruju da kapetan White luta oko te kuće, štiteći navodno blago koje poseduje," rekao je Alabiso.










Turisti fotografišu kuću, i uprkos tome što je prazna, mnoge slike otkrivaju senovite figure (i muške i ženske) u prozorima i na gornjem spratu kuće Gardner-Pingree.

Ko su oni? Niko ne zna.

"To je definitivno, apsolutno aktivno," kaže Alabiso.



 






Ukleta lutka 


Kada je Marti bila dete devedesetih godina, ona je rekla "Monsters Among Us" da je bila obožavalac ventriloquista Edgara Bergena i njegovog lutka drugara, Charlieja McCarthyja.

Kaže da je kada je njen otac naišao na lutku ventriloquista dok je lutao kroz malu prodavnicu magije izvan Santa Rose, Kalifornija, odlučio da je kupi za njen rođendan.

Dok je očitavao prodaju, Marti kaže da je kasirka dala njenom ocu "čudne vibracije" i rekla mu: "Znate, kada stavite ruku unutar lutke, on će oživeti."

Ispijajući taj komentar, on je doneo lutku kući svojoj kćerki.

Prema Marti, ona je bila presrećna kada joj je tata dao lutku, rekavši:

"Bila sam tako srećna kada sam dobila tu lutku, bila sam opsednuta."

Ali uskoro su počele da se dešavaju čudne stvari. Iako nemoguće jer je glava lutke bila od tvrde plastike, kaže da bi se njen izraz menjao, uključujući i osmeh.

U strahu da nešto ne bude s dragocenim lutkom, Martina porodica je većinu noći stavljala u ormar. Jedne noći, ona i njena porodica su probuđeni "šuškanjem" koraka u dnevnoj sobi. Misleći da je to pas ili drugi član porodice, otišli su da pogledaju.

Niko nije bio tamo. Osim lutke, koja je sedela na kauču.

"Sećamo se da smo uvek stavljali lutku visoko jer sam je toliko volela da sam se brinula o njoj", kaže Marti u podcastu.

Počele su da se dešavaju i druge čudne stvari. Dok su Marti i njen otac bili odsutni, njen ujak je bio sam kod kuće. Kaže da je čuo kako ga Martin otac zove iz dnevne sobe, iako nije bio kod kuće.

Kada je otišao da pogleda? Našao je lutku, ponovo, kako sedi na kauču. I niko drugi.

"Svi članovi naše porodice su se gotovo bojali lutke", kaže Marti. "Ljudi su počeli da čuju svoja imena, a mi smo čuli korake noću. Tako da smo jednostavno odlučili da je treba se rešiti."

Kao Meksikanci i vernici, Marti kaže da su njeni roditelji hteli da spale lutku u slučaju da je demonska. Stavili su je na roštilj i, prema Marti, nije htela da gori. "Ova lutka nije htela da se zapali, ni u kom slučaju."









Pokušali su je iseći nožem, ali nisu uspeli. Na kraju su je bacili u kantu za smeće. Nakon što je smeće odneseno, Marti otac je otišao da je preuzme.

U njoj? Lutka.

Da bi se rešili lutke, iskopali su rupu u dvorištu, a zatim je napunili betonom.

Marti i porodica odavno su se odselili, ali kaže da i dalje razmišljaju o lutki i mogućnosti da se na kraju "ona pojavi kod nekog od nas".


 





Izmišljeni 'prijatelj'


Jacqueline iz Oklahome kaže da se seća da je imala izmišljenog prijatelja dok je bila mlada, iako su joj se sećanja s vremenom izbledela.

Njeni baba i deda, "Baka Junie" i "Deda Hank", živeli su u maloj kući sa tišinom u dvorištu. Jacqueline se seća poseta njima dok je bila dete.

"Imam veoma lepa sećanja na mog Deda Hanka", Jacqueline kaže u podcastu "Monsters Among Us".

"On bi sedeo ispod drveta sa mnom i pričao mi priče." Priče su često bile o njegovom životu i sećanjima na prohibiciju, kaže. "Zapravo je bio veoma interesantna ličnost."

Jedini problem? Njen deda je umro 1981. godine — a Jacqueline je rođena 1982. godine.

"Ne mislim da sam ikada shvatila da sam dobijala priče od duha", kaže ona, dodajući da je ostatak njene porodice znao za njegovu prisutnost u kući. "Moja Baka Junie nikada ne bi ostajala u kući na godišnjicu njegove smrti", kaže ona. "On je zaista umro u kući."

Jacqueline se takođe seća da je čula kako Deda Hank ustaje usred noći dok je bila u poseti kući. "Nikada mi nije palo na pamet da su to sećanja na entitet", rekla je ona.

Sa stajališta sadašnjosti, Jacqueline kaže da iako je njen "izmišljeni prijatelj" iz detinjstva zapravo bio njen pokojni deda, to stvara drugačiju sliku jer je bio rođak, a ne stranac.

"Nikada nije delovalo kao duhovi, već kao razgovor sa mojim Deda Hankom."


Pogledajte trejler za novi film Imaginary, klikom OVDE.




Duh otmice


Na "Monsters Among Us," pozivaoc po imenu Joe priča o tome kako se preselio u Džordžiju iz Kalifornije krajem devedesetih godina. Uskoro nakon toga, kaže brat se preselio u državu breskvi i iznajmio staru kuću izgrađenu u 19. veku.

"Izgledala je lepo spolja... ali unutra se nije dobro osećalo," kaže Joe tokom podcasta.

Prema Joeu, stvari su delovale čudno od trenutka kada je pomogao bratu da se useli u kuću. "Ušao sam u kuću i pomislio, 'O, čoveče.' Dlaka mi se digla na vratu, i samo sam se osećao nelagodno, kao da ovo mesto uopšte nije kul," kaže.

Trenutke kasnije, dok je unosio stvari u spavaću sobu, Joe kaže da je čuo šaptanje.

"Žučno šaptanje, skoro svađa, između dve osobe koje su se činile kao da lebde u gornjem delu plafona sobe", dodaje.







Joe je istrčao iz sobe i pitao brata da li je i on osetio nešto čudno u kući. Njegov brat je primetio isti osećaj, ali je Joeu obećao da će sve biti u redu.

"Dok si ti dobar", Joe kaže da je rekao svom bratu. "Ja nisam dobro, ali ću ti pomoći. Idem kući i verovatno se neću vratiti ovde."

I, zaista, brat Joea počeo je da doživljava neobične događaje u kući.

Međutim, najalarmantniji je bio kada Joe kaže da je njegova mala sestrična pronađena kako luta sama duž prometne ulice s rukom u vazduhu.

Policija i druge agencije su pozvane da istraže incident i kada su pitali, 4-godišnjakinja bratove ćerke objasnila je da je šetala s "staricom koja živi ovde".

"Samo je želela da prošetamo, pa smo prošetali."

S obzirom da je prednja vrata bila previše teška za 4-godišnjakinju da ih sama otvori, niko nije mogao da shvati kako je mogla napustiti kuću.

Prema Joeu, njegova sestrična je rekla: "Starija žena je otvorila vrata, zatim smo malo pomilovali psa, pa smo prošetali."

"Bila je tako iskrena sa samo 4 godine, da nije mogao da je nazove lažovom", kaže Joe tokom podcasta.

Uskoro nakon toga, brat Joea se preselio i više se nikada nije vratio.



Ostanite uz nas jer će se priče nastaviti, a u međuvremenu, ako već niste, pročitajte prvi deo "Priče o duhovima"
 

Priče o duhovima treći deo: Da li imaju loše namere?