Da li proveravate ispod kreveta da biste videli da li ima čudovišta pre nego što zaspite? Da li duplo proveravate orman da biste bili sigurni da neko nije skriven unutra? Da li se plašite...duhova?

Onda možda treba da stanete upravo sada, jer ćemo se upustiti u svet paranormalnog — i ove priče nisu za one sa slabim srcem.



Bilo da verujete da su duhovi stvarni ili su samo izmišljeni za filmove, ove priče o duhovima, ispričane od strane stvarnih ljudi koji su doživeli stvari koje jednostavno ne mogu da objasne, sigurno će vas zadržati na trenutak — ako ne i dokazati — da postoji više nego što oko vidi kada je reč o nadprirodnim događajima.

Da bismo pomogli u izboru naše kolekcije jezivih priča, TODAY je razgovarao sa Derekom Hayesom, voditeljem "Monsters Among Us", podcasta u kojem pozivaoci dele detalje misterioznih susreta.

Prema Hayesu, svake nedelje dobija stotine poziva i prijava sa svih strana sveta. "Ali povremeno, neko će pričati svoje lične priče.To je ta lična veza za mene koja zaista dotiče srce", kaže Hayes za TODAY.




"I neke od tih priča su zaista jezive."

Sakupili smo ovde uzorak tih 'jezivih' priča, zajedno sa šačicom drugih strašnih priča o duhovima od lovaca na duhove, kao i neobjašnjenih incidenata ispričanih od strane raznih običnih ljudi koji tvrde da su doživeli nešto izvanredno.

Da li im verujete ili ne, naravno, potpuno je na vama. Ali ako večeras zaspite sa upaljenim svetlima, nemojte reći da vas nismo upozorili.



Evo prve priče:



"Bake" na groblju



Džef, stanovnik Dejtona, Ohajo, vozio je sa svojim trogodišnjim sinom Majlsom na zadnjem sedištu kada su prošli pored groblja. Bilo je to skromno groblje sa samo cvećem i malim pločicama.

"To u osnovi izgleda kao ogroman vrt", objašnjava Džef na "Monsters Among Us".

Prema Džefu, dok su prolazili, njegov mališan, koji je veselo pevao, iznenada je prestao, pokazao na groblje i uzviknuo: "Pogledajte sve te ljude!"







Džef se okrenuo da pogleda, ali nije video ni dušu. zbunjen, upitao je Majlsa o čemu priča. "Sve te ljude tamo", odgovorio je njegov sin. "Stvarno ima puno baka."

Kako to Džef kaže, jeza mu je prošla kroz kičmu dok je upitao svog sina šta ljudi rade. "Svi stoje tamo, gledajući dole u travu", rekao je Majls.

Potpuno zbunjen razgovorom, Džef je ubrzao i odvezao se kući. Kasnije istog dana, kaže da je njegov mali sin gledao televiziju kada se okrenuo ka Džefu i rekao: "Znaš ... nisu bili živi."

Misleći da se Majls odnosi na crtani film, Džef je upitao šta misli. "One ljude koje smo videli ... svi su bili zaustavljeni", odgovorio je njegov sin.

"Ne znam da li moje dete ima šesto čulo", kaže Džef. "Ili jednostavno ima bujnu maštu."







Duh hotela Stanley


Duh hotela Stanley u Estes Parku, Koloradu, postoji već više od 100 godina i izgrađen je kao luksuzno utočište za bogate koji traže osamu u planinama.

Kako su godine prolazile, međutim, popunjenost hotela je opadala i do sedamdesetih godina prošlog veka, veliki hotel je zapao u propast. Oko tog vremena, poznati autor Stiven King proveo je noć tamo i bio inspirisan da napiše knjigu "Isijavanje".

Knjiga i blokbaster film pomogli su da se hotel Stanley vrati u svoj stari sjaj. Sada, gosti u velikom broju dolaze da vide hotel koji je inspirisao jedan od najstrašnijih horor filmova svih vremena.

S obzirom na njegovu istoriju, ne bi trebalo da čudi što mnogi posetioci prijavljuju čudne događaje. Svestan glasina o duhovima, stanovnik Teksasa Henri Jau rezervisao je last minute odmor u aprilu 2016. godine da "proveri".

Nakon dolaska, Jau je večerao, a zatim lutao oko hotela Stanley da bi napravio fotografije. Zaustavio se na stepeništu, čekao da se ljudi sklone sa tog područja, zatim je napravio fotografiju, ne razmišljajući mnogo o tome.








Međutim, kasnije te noći, Jau se ozbiljno razboleo. "Osećao sam se stvarno loše, drhtao sam, pomislio sam, nešto stvarno nije u redu", rekao je TODAY. Njegov saputnik je predložio da ode u hitnu pomoć, ali je Jau odbio.

Na putu kući, Jau je pregledao fotografije koje je napravio kada je otkrio ono što je rekao da je "stvarno, stvarno čudna slika" nekoga ko stoji na stepenicama.

Samo što nikog nije bilo tamo.

Sledećeg dana, objavio je fotografiju na Instagramu, polušaljivo navodeći da je uhvatio duha — i svet je to primetio. Skoro preko noći, Jau se našao u centru pažnje, a njegova slika duha izazvala je pažnju globalnih medijskih izvora i stručnjaka za paranormalne fenomene koji su želeli da ispituju fotografiju.

"Neki stručnjaci kažu da postoje dva duha, a drugi ljudi su rekli da je razlog mog oboljenja to što je duh pokušavao da se materijalizuje, uzimajući energiju iz mene", rekao je. "Postoji toliko teorija o tome."

A šta misli Jau? "Nemam pojma", kaže s osmehom.







Duh stajališta za kamione


Na putu da se oženi, vojnik i njegov kum krenuli su na putovanje od 800 milja iz kampa Ležun u Severnoj Karolini do Lafajeta u Indijani.

Vreme je 1 ujutru hladne januarske noći 2014. godine i čovek kaže za "Monsters Among Us" da je vreme loše i temperature su "dvocifreni minusi".

Kako se približavaju Indijanapolisu, otkrivaju da nemaju novca da plate gorivo za dopunu automobila i da će im ponestati.

"Odrastajući u industriji kamiona sa mojim ocem, odlučio sam da svratim na stajalište za kamione", objašnjava čovek. Ali pošto su glavni auto-putevi bili zatvoreni zbog vremenskih uslova, morali su da siđu sa autoputa i potraže stajalište za kamione duž sporednih puteva.

"Pronašli smo manje stajalište za kamione. Imalo je samo jedan kamion i bilo je pomalo čudno. Bio je to potpuno crni kamion sa potpuno crnom prikolicom. Nije bilo nikakvih oznaka na njemu, ništa prepoznatljivo", kaže.

Ušli su unutra, nadajući se da će ih službenica ili konobarica primetiti i posuditi im nekoliko dolara za gorivo dovoljno da stignu do Indijapolisa, kada bi otišli u banku, podigli novac i vratili pozajmicu.

Unutra su našli uredan restoran, u kome su bili konobarica, kuvar i usamljeni vozač kamiona.

"Ušao sam unutra, razgovarao sa ovim vozačem i kupio nam šoljicu kafe. Sedeli smo tamo i razgovarali oko 30 minuta o tome šta se događa i zašto smo išli, gde smo i šta radimo. I dao nam je 20 dolara za gorivo. Izašao sam napolje, natočio gorivo, vratio se unutra i rekao mu: 

"Hej, zaista cenim. Vratiću se.' "







Ispunivši svoje obećanje, čovek je u banci u Indijanapolisu podigao novac i vratio se u restoran.

"Kada smo stigli oko 10 sati ujutru, sve je bilo zatvoreno", kaže. "Izgledalo je kao da je napušteno već godinama i kamion je nestao. Ali mi smo upravo bili unutra."

Ipak su ušli i pronašli policijskog službenika parkiranog na parkingu. Objasnili su šta se dogodilo samo nekoliko sati ranije, na šta je policajac rekao:

 "Oh, sreli ste duhove trojice."

"Dakle, dvojica vojnika su razgovarala, popila kafu, komunicirala sa troje ljudi u restoranu koji je imao pumpu za gorivo. Dobio sam 20 dolara za gorivo", kaže čovek. "Kada sam se vratio, bilo je zatvoreno već, ako se dobro sećam, policajac je rekao da je bilo zatvoreno poslednjih 25 godina."




Opsednutost u kući Lizi Borden



Dana 4. avgusta 1892. godine, Endru i njegova supruga, Ebi Borden, pronađeni su brutalno ubijeni u njihovom domu u Fall Riveru, Massachusetts. Iako ubistvo nije bilo neuobičajeno krajem 1800-ih godina, činjenica da su bili brutalno ubijeni sekirama, kao i glavni osumnjičeni njihova 32-godišnja kćerka, Lizi Borden, svakako je bila neobična.

Zločin i suđenje koje je usledilo su bili glavna tema širom sveta. Lizi je na kraju oslobođena optužbi za ubistvo, ali zauvek ostaje povezana sa zlodelima, baš kao i kuća u kojoj se zločin dogodio.

Sada pretvorena u pansion i muzej, Bordenova kuća privlači ljubitelje istorije i avanturiste koji dolaze da vide da li su glasine o tome da je kuća ukleta, zaista istinite.

"Kada sam počela da radim ovde, više sam se zanimala za istoriju. Paranormalno me zaista nije zanimalo", kaže Suzan Sent Džon, nekretninski agent i turistički vodič u kući Lizi Borden, za TODA.

Međutim, sve se promenilo nakon što je Sent Džon rekla da je doživela nekoliko neobičnih događaja.

"Gosti nam govore da čuju smeh i igru usred noći, stvari se pomeraju", kaže ona. I Sent Džon je doživela nekoliko neobičnih stvari, tvrdeći da je jednom otkrila igračke razbacane po sobi u koju niko nije bio ušao.









Sent Džon takođe priča o slici koja je pala i kliznula dva metra po podu bez ikakvog logičnog objašnjenja, kao i o ormanu koji se jednom otvorio svojevoljno.

Na dan godišnjice ubistva Endrua i Ebij, Sent Džon kaže da su ona i još dva turistička vodiča u kući osetili iznenadni oštar, probadajući bol, tačno na mestu gde je Andrew Borden pretrpeo smrtonosne povrede.

Možda najuznemirujuća priča je ona koju priča Sent Džon o turističkom vodiču u kući Lizi Borden koji je zamolio svoju grupu da isključe svoje mobilne telefone pre početka ture. Trenutak kasnije, mobilni telefon jednog od gostiju je zazvonio. Ona je pogledala i rekla: "To je moja mama."

Vodič je pitao da li želi da ode da razgovara, a ona je odgovorila: 

"Ona je umrla pre dve godine."


Ostanite uz nas jer će se priče nastaviti, a u međuvremenu, ako već niste, pogledajte jedan od filmova o Lizi Borden!


Priče o duhovima drugi deo

Priče o duhovima treći deo: Da li imaju loše namere?