Dan šale 1. april: Kako smeh utiče na naše zdravlje!

Možda se pitate zašto baš 1. april? Pa, kao što kažu, niko ne zna tačno poreklo ove tradicije, ali jedna stvar je sigurna - ljudi širom sveta su se složili da je to dan za smeh i zabavu.




Istorija zbijanja šala 1. aprila obavijena je tajnom, ali dok jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda" koji je važio i za opštenarodno veselje, drugi, pak smatraju, da koreni tog praznika dosežu do starog Rima, čiji su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju.

I dok Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka". Finci taj dan povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.


Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik.







Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio „aprilsku ribu“.

Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.


Svi se mi sećamo nekih urnebesnih šala koje su nam priređene ili koje smo sami priredili. Neki ljudi vole da zamene so na šećer ili obrnuto, dok drugi smišljaju smehotresne lažne vesti koje će zavesti i najozbiljnije ljude. 


A onda su tu i oni koji odu korak dalje - praveći planove kako bi "prevarili" svoje najbliže. Jedna od najčešćih šala je lažna trudnoća ili veridba, što ponekad može biti smešno, ali ponekad i malo preterano. Ipak, sve je u duhu zabave i važno je da se nekako svi smejemo na kraju.

I dok neki ljudi možda ne vole da budu na meti šala, većina nas ipak voli da se nasmeje i opusti, posebno kad je reč o 1. aprilu. Zato ne zaboravite da ove godine smislite neku zabavnu šalu i nasmejete ljude oko sebe. Jer, kao što kažu, smeh je najbolji lek!












Kada se smejemo, naše telo doživljava niz pozitivnih promena i reakcija koje doprinose našem zdravlju i blagostanju.

Oslobađanje endorfina: Smeh stimuliše oslobađanje endorfina, koji su prirodni analgetici i koji nam pomažu da se osećamo srećnije i opuštenije.

Smanjenje stresa: Smeh smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, što može da pomogne u smanjenju anksioznosti i poboljšanju raspoloženja.

Poboljšanje cirkulacije: Kada se smejemo, naše srce počinje brže da pumpa krv, poboljšavajući cirkulaciju i snabdevanje kiseonikom u telu.

Jačanje imunološkog sistema: Redovno smeh može da poboljša funkciju imunološkog sistema tako što povećava nivo antitela i stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca.

Relaksacija mišića: Smeh opušta mišiće tela, smanjujući napetost i bol u telu. Ovo može biti posebno korisno za ljude koji pate od hroničnih bolova ili napetosti.

Poboljšanje socijalnih veština: Smeh je često društveni čin koji pomaže u jačanju veza sa drugima, poboljšava komunikaciju i olakšava socijalnu interakciju.

Aktivacija dijafragme: Smeh uključuje aktivaciju dijafragme, mišića koji se nalazi između grudnog koša i trbuha, što može da poboljša disanje i funkciju pluća.

Sve u svemu, smeh je zaista koristan za naše fizičko i mentalno zdravlje, pa se potrudite da se češće opustite i nasmejete!

Ne propustite MESEČNI HOROSKOP za april i NEDELJNI HOROSKOP.