Prestupni dan! Evo kako bi svet izgledao bez njega!

Matematika se tu pojavljuje kao ključni igrač, fascinantna svojom preciznošću koja seže do delova dana i minuta. Ponekad se čak pojavi i "prestupna sekunda", ali tada retko ko gubi san.

Bitno je razumeti da postojanje prestupne godine u velikoj meri doprinosi usklađivanju meseci sa godišnjim događajima, poput ravnodnevnica i najdužih i najkraćih dana u godini (solsticija), tvrdi Laboratorija za mlazni pogon na Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

Ovo je korekcija činjenici da Zemlja oko Sunca ne obavi put tačno za 365 dana. Prema rečima NASA-e, putovanje traje oko šest sati duže. No, suprotno uvreženom mišljenju, prestupna godina se ne pojavljuje bukvalno svake četiri godine. Dodavanje prestupnog dana svake četiri godine bi produžilo kalendar za više od 44 minuta, tvrdi Nacionalni muzej vazduhoplovstva i svemira.

Stoga su donete odluke - godine deljive sa 100 neće slepo pratiti pravilo četvorogodišnjeg prestupnog dana, osim ako nisu deljive sa 400. U poslednjih 500 godina, nije bilo prestupnog dana u 1700., 1800. i 1900. godini, ali ga je bilo u 2000. godini. Nakon 2024. godine, naredne prestupne godine dolaze tek 2028, 2032. i 2036. godine.

U sledećih 500 godina, ukoliko se nastavi ovakva praksa, prestupnog dana neće biti u 2100., 2200., 2300. i 2500. godini.






Postavlja se često pitanje - šta bi bilo bez prestupnog dana?


Dugoročno gledano - ništa dobro, naročito kada su u pitanju ključni događaji kao što su početak obrade zemlje ili usklađivanje godišnjih doba sa suncem u mesecima.

"Bez prestupnih godina, nakon nekoliko stotina godina, imali bismo leto u novembru", tvrdi Junas Kan, instruktor fizike na Univerzitetu Alabama u Birminghamu.


"Božić bi bio leti. Nema snega. Nema božićnog osećaja."




MESEČNI HOROSKOP ZA MART 2024. godine.











A ko je uopšte smislio prestupnu godinu?

Ukratko: ta ideja ima dugu evoluciju.



Drevne civilizacije su koristile kosmos za planiranje svojih života, a kalendari su datirali još iz bronzanog doba. Bazirali su se na mesečevim ili sunčevim fazama, kao što i danas imamo različite kalendare. Obično su bili "lunisolarini", koristeći i Sunce i Mesec.




U vreme Rimskog carstva, Julije Cezar se suočio sa izazovom reorganizacije kalendara na svojoj teritoriji. Te promene su vršene dodavanjem meseci, ali Cezar nije bio potpuno precizan. Uveo je svoj julijanski kalendar 46. pne, sa solarnom godinom od 365,25 dana, dodajući svake četiri godine još jedan dan. Pre toga, Rimljani su koristili kalendar od 355 dana.




Ipak, ni to nije bilo dovoljno precizno - bilo je previše prestupnih godina. Solarne godine traju 365,242 dana, kaže astronom Nik Ejks sa Univerziteta Severne Karoline. Tomas Palaima, profesor klasične književnosti na Univerzitetu Teksas u Ostinu, tvrdi da su dodavanje vremenskih perioda na godinu kako bi se odražavale varijacije u lunarnim i solarnim ciklusima radili još drevni narodi. Atinski kalendar, na primer, koristio je 12 lunarnih meseci.



Julijanski kalendar je bio 0,0078 dana (11 minuta i 14 sekundi) duži od solarne godine, što je doprinosilo gomilanju grešaka u merenju vremena, ali je takođe doprinelo stabilnosti, tvrdi NASA.

A onda se pojavio papa Gregor XIII. Njegov gregorijanski kalendar počeo je da se koristi krajem 16. veka i koristi se i danas. Nije savršen, inače ne bismo imali prestupne godine, ali je doneo veliki napredak jer su se nesavršenosti sveli na samo nekoliko sekundi.

Gregor XIII je intervenisao zbog Uskrsa, koji se sve više pomerao u godini. Brinuo je da bi se Uskrs i drugi verski događaji mogli približiti paganističkim festivalima, pa je želeo da zadrži Uskrs u proleće. Eliminisao je neke dodatne dane iz Julijanskog kalendara i promenio pravila prestupnog dana. Baš on i njegovi savetnici osmislili su matematiku kada će se pojaviti prestupna godina.

"Da je solarana godina savršena - 365,25 dana - onda ne bismo morali da brinemo o složenoj matematici", kaže Ejks.












A kakve veze imaju brakovi i prestupne godine?

Sa 29. februarom dolazi i verovanje da je to dan kada žene treba da prose muškarce, a koreni ovog običaja verovatno potiču iz Evrope. Istoričarka Ketrin Parkin je 2012. godine napisala u Žurnalu porodične istorije da je ideja o ženskom prosidbi muškarcu nastala u petom veku u Irskoj, gde je sveta Bridžit zamolila Svetog Patrika da ženama pruži priliku da postave pitanje o braku.

Međutim, tačno mesto nastanka ove tradicije nije poznato. Kolumnistkinja Elizabet Meriveder Gilmer, poznata kao Doroti Diks, opisala je ovu tradiciju 1904. godine:

"Naravno, ljudi će reći... da je privilegija žena da prose muškarce u prestupnoj godini, kao i većina njihovih sloboda, samo lepo maskirani podsmeh."

Ova tradicija, bila ona ozbiljna ili šaljiva, možda je donosila osećaj osnaživanja žena, ali je zapravo održavala stereotipe. Oglašavanje je dodatno podsticalo ideju o ženskim prosidbama na 29. februar. Oglas Američke industrijske banke i trusta iz 1916. godine glasio je:

"S obzirom da je ovo prestupni dan, predlažemo svakoj devojci da predloži svom ocu da otvori štedni račun na njeno ime u našoj banci."



Nije bilo mnogo stvarne nezavisnosti za žene zbog prestupnog dana.




Treba li žaliti osobe rođene 29. februara?

Biti rođen u prestupnoj godini na prestupni dan svakako je tema za razgovor. Ali to može biti i izazov iz perspektive papirologije. Neke vlade i institucije koje zahtevaju popunjavanje formulara i navođenje datuma rođenja same su odredile datum - 28. februar ili 1. mart - koji se koristi za prestupne godine, na primer za vozačke dozvole.

Tehnologija je olakšala roditeljima beba rođenih na prestupne godine upisivanje i pravilno navođenje datuma rođenja, mada može doći do problema u zdravstvenim sistemima, osiguravajućim polisama i drugim poslovnim i organizacionim sistemima koji nemaju ugrađen taj datum u svoje sisteme.

Dnevni horoskop OVDE









Na svetu ima oko pet miliona ljudi rođenih 29. februara, od ukupno oko osam milijardi stanovnika planete.

Šeli Din (23) iz Sijetla bira da gleda pozitivnu stranu toga što je rođena na prestupni dan. Dok je odrastala, svake godine imala je uobičajene rođendanske proslave, a prestupne godine bile su posebno posebne. Kao odrasla osoba, tokom preostale tri godine rođendan obeležava između 28. februara i 1. marta, bez mnogo pompe.

Ali ova godina je drugačija.

"Biće to prvi rođendan koji ću proslaviti sa svojom porodicom za osam godina, što je super uzbudljivo, jer sam prošlog prestupnog dana bila na drugom kraju zemlje u Njujorku na fakultetu", kaže ona. "Ovo je veoma važna godina."

NAJNOVIJE GOOGLE VESTI.