Uvek sam se šalio da mi Bog da ženu od 120 kg, a ono mi posla od 240!

Bosanac Medardo iz sela Pogar kod Vareša živi sam u planini i kaže da mu samo žena nedostaje kako bi upotpunio svoju svakodnevicu na selu. Uvek sam se šalio da mi Bog da ženu od 120 kg, a ono mi posla od 240...

Screenshoot/Youtube

Ovaj čovek je pokušao da nađe svoju životnu saputnicu ali mu nije polazilo za rukom jer svaka koja dođe i vidi koliko posla ima, odmah ode. Ipak posle jedne emisije, javila se jedna žena preko Facebook-a. Tada je živela u Švajcarskoj, imala dvoje dece i radila je preko interneta. Evo kako se on toga priseća:

"Javila mi se sa željom da se upoznamo. Ona je rodom iz Modriče, tamo joj majka živi i sada je tamo. Vratila se iz Švajcarske kada je ostala bez posla, nije više mogla da plaća stan. Rekao sam joj da dođe, da probamo, pa ćemo videti kako ćemo se složiti. Tako je i bilo."

Šokirao se kada se žena pojavila:

"Ja sam video njeno lice preko slike i svidela mi se. Sedam godina je mlađa od mene. Ali, kada je stigla, iznenadio sam se. Nisam video veću i krupniju ženu uživo. Ali, šta da radim, rekao sam joj da dođe i gotovo. Savetovao sam je da se više kreće, da ne postane invalid. I ona je to u početku i htela, a onda je pao sneg i zatvorila se u kuću. Plašila se da negde ne padne. Rekao sam joj da ima fore do proleća da se promeni. Uvek sam se šalio da mi Bog da ženu od 120 kg, a ono mi posla od 240."

Žena je znala gde dolazi i čime se Medardo bavi:

"Imam 2 štale pune životinja. Pored toga i zemljište, petoro kučića, konja. Obaveze po ceo dan. Ali, ona nije ni jednom ušla u štalu. Odmah na početku je rekla da to ne želi i ja je nisam primoravao. Nije ni znala..."

Njena blaga narav je prevagnula:

"Imala je jednu mnogo dobru osobinu, kod nje nije bilo galame, niti vike. Uopšte se nismo svađali. Nikada mi nije prigovorila šta će ti ovaj ili onaj, niti kada sam se vratio kuću." priča on i dodaje da je zatim našla i posao:

"Dok je bila kod mene, našla je i posao. Kablovi su svuda bili po kući. Ja se ne razumem u kompjutere, ne znam ni kolika joj je plata bila. Ali, bila je vrlo poštena. Kad je raspremala po kući, našla je neke evre koje je moja pokojna majka čuvala i sve mi je odmah prijavila."

Zajednički život trajao je godinu dana

"Bila je zadovoljna, bilo je tu i ljubavi. Ali, nije više mogla da izdrži, najviše joj je smetao sneg i hladno vreme. Taksijem je morala da se spušta do grada, ja nemam kola. Čak je i njena ćerka sa zetom obilazila kod mene. Rastali smo se u miru. Poslala mi je i trista maraka kad je otišla, da mi se nađe. I danas se čijemo i dopisujemo."

Pokušavao je da joj ispuni ono što je želela

"Naučio sam je da pravi sir. Iako nije bila vešta u kuhinji, mesila je hleb i to sam joj pokazao. Imali smo malo bašte. Htela je kokoške, nabavio sam joj, a nikad nije otišla do njih, pa sam ja imao još jednu obavezu. Ali, nisam joj ništa zamerao, kao ni ona meni. Znala je koliko imam životinja, da je kuća stara 100 godina, i ćerka joj je rekla da joj je fino ovde. Za sve treba volja, ako hoćeš, možeš sve uradili, ako nećeš, onda ide teško."

"Eto, kako je Bog namestio da odavde ode u manastir "Ostrog" u Crnoj Goru. Godinama je želela da ga poseti i nikako joj se nije dalo. Na kraju sam joj dao pare da ode, ja nisam mogao zbog stoga, a htela je da idemo zajedno."

Bez obzira na rastanak ostali su u dobrim odnosima

"Našao sam čoveka koji joj je prevezao sve stvari. Imala je i novca kada je otišla. Plakala je na rastanku, krivo joj je bilo što odlazi, ali nije više mogla da izdrži. Samo što je stigla ova žena kod mene, javila mi se jedna iz Slovenija, koja je rekla da pristaje na sve i da bidmo mi zajedno obavljali sve obaveze. Ali ja nisam hteo da pogazim reč. Neobično mi je otkako je otišla, opet kafu kuvam sam i ulazim u praznu kuću."