Karma i zakon privlačenja: Sedam najvećih grehova i zakoni svemira!

Ako se osvrnemo na okolinu, na druge ljude, vreme ili sudbinu kao krivce za naše izazove, zapravo stagniramo umesto da napredujemo. Suština našeg postojanja leži u želji za razvojem, sticanjem iskustava, rastom, dok je cilj naše duše, prema religioznim tumačenjima, uspostavljanje veze sa svojim pravim bićem i sa Božanstvom. Čovek predstavlja mnogo više od svoje fizičke pojave, i ključno je razumevanje onoga što nazivamo 'ja'.




Svi smo nosioci duše, ili tačnije rečeno - mi smo duša koja obitava u telu, a ta duša je kompleksan skup kvaliteta koji istovremeno manifestuje svest, nameru, misao, osećaj, inicijativu i volju. Ako bilo koji od ovih atributa nije uravnotežen, naša duša (mi) pati(mo), što otežava napredak.





Važno je shvatiti da duša nosi odgovornost da otkrije svrhu svog postojanja. Bez jasnog cilja i namere u životu, gubimo sposobnost planiranja, širi pogled na stvari i, što je najvažnije, sposobnost izražavanja talenata. Ako se suočavamo s konfuzijom i nismo sigurni u svoje odgovornosti, možemo doživeti 'upozoravajuće znakove'.









Život bez jasnog cilja izvor je konfuzije i frustracije, često tražimo izlaz u stimulansima poput droge i alkohola, što dodatno prekida povezanost s dušom. 


Stoga je ključno prepoznati ove upozoravajuće znakove, prevazići izazove čula i uma, te krenuti prema ponovnom uspostavljanju veze s duhovnim sferama. Ukratko, preuzimanje odgovornosti za svoje postupke je neophodno.


Ako krivimo druge ili okolinu, samo ćemo dalje stagnirati. Naša svrha je napredovanje, sticanje iskustava, rast, a cilj duše je povezivanje s pravim bićem, s Bogom, tj. izvorom stvaranja. 




Sabotažom ovog procesa kroz svesno okrivljavanje drugih, ignorisanje vlastite odgovornosti, usporavamo prirodni tok evolucije duše. Logičan zaključak je da duše prolaze kroz živote koliko god puta bilo potrebno da 'shvate' pravilan put ponašanja. Ipak, oni koji preuzimaju odgovornost za vlastitu karmu dobijaju podršku, bez obzira na to veruju li u to ili ne.








Postoje određene karakteristike ljudi koji ne preuzimaju odgovornost za svoja dela. Oni krive sve i svakoga, osim sebe, za svoje neugodnosti. Takvo ponašanje ukazuje na nerazumevanje zakona privlačnosti i karme, te prisustvo jednog od sedam smrtnih grehova.

Da bismo bili u skladu s zakonima svemira, neophodno je suočiti se s i pobediti sedam ključnih mana, poznatih i kao smrtni grehovi. Nazivaju se smrtnim jer uspavljuju duhovna čula, zatamnjuju svetlost i sužavaju dušu.

Preuzimanje odgovornosti znači oslobađanje od ovih sedam ključnih grehova: ponosa, zavisti, proždrljivosti, požude, ljutnje, pohlepe i lenjosti. 






Ovi grehovi predstavljaju prepreke na putu duhovnog napretka:




Ponos, suprotno poniznosti, šteti više nego što koristi. 

Zavist je destruktivna emocija koja proizilazi iz nesreće zbog tuđeg uspeha. 

Proždrljivost je pohlepna želja za viškom hrane, često proizvod nedostatka zadovoljstva u drugim aspektima života. 

Požuda, osim što se odnosi na fizički kontakt, može značiti i sublimiranu želju za samoostvarenjem. 

Ljutnja, izražena odbijanjem ljubavi, nosi silovitu emocionalnu energiju koja može imati katastrofalne posledice. 

Pohlepa je žudnja za materijalnim bogatstvom bez duhovne vrednosti. 

Lenjost ne samo da se odnosi na izbegavanje rada, već i na nezadovoljstvo radom koji radimo. 


Ove mane umrtvljuju dušu i sprečavaju njen napredak.

Zapamtite: Duša se hrani samo vrlinama!