Pravoslavni vernici 19. januara proslavljaju Bogojavljenje kao jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Pogledajte koja se to verovanja i običaji vezuju za ovaj dan.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima:
„Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa:
„Vaistinu se javi“.
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali baš od Bogojavljenja.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani
Mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.
Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“. Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste/ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja poteklih od davnina.
Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.
Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Te loptice se ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom suđenog muškarca. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine.
Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na ovaj dan se "sveti" voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Vodu vernici nose svojim kućama, njome "prskaju" svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.