Simbol Hristovog rođenja dobija dodatnu toplinu kroz slamu, jer verujemo da je Hristos došao na svet u skromnom okruženju štale, na mekom krevetu od slame. Uoči Božića, običaj je uneti slamu u dom, odmah iza badnjaka. Domaćin ili neki od odraslih muškaraca iz porodice unosi veliki naramak slame, pažljivo pripremljenog tog jutra iz stoga, sažetog u uže i ostavljenog da čeka veče u dvorištu.

Slama se unosi s ljubavlju, praćena tradicionalnim pozdravom:


 "Srećno vam Badnje veče!"


Na taj pozdrav, ukućani odgovaraju sa:

"Bog ti dobro dao i sreće imao."

Domaćica obasipa nosioca slame žitom iz sita, a zatim on spušta slamu na tlo i izvodi veselo kvočkanje: kvo, kvo, kvo. Deca uživaju u ovom čarobnom trenutku, čupkajući slamu i oponašajući cvrkut pilića: piju, piju, piju...

Ovaj divan običaj ne samo da nas povezuje sa tradicijom, već i priziva napredak u životu stoke. Slama se potom rastresa po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. U nekim krajevima, pre nego što slama uđe u kuću, domaćin je nosi tri puta oko nje, dodajući dodir rituala.







Nakon što badnjak i slama postanu deo doma, domaćin sa čobaninom odlazi do štale i tora, posipajući stoku žitom i vinom, čineći da i oni osete blagoslov Božićne noći. Legenda koja prati unošenje slame podseća nas na skromnost Hristovog rođenja i svetlost tradicije koja obasjava naš dom.

U nekim delovima, pre nego što slama uđe u kuću, domaćin prolazi tri puta oko nje sa slamom u ruci, donoseći još više magije ovom svečanom trenutku. Slama, sada simbol ljubavi i topline, zauzima posebno mesto pod stolom ili u jednom kutku kuće.

Ovo prelep ritual unošenja slame u dom nije samo poštovanje prema tradiciji, već i čarolija koja obogaćuje dušu našeg doma.





 

 

U narodu vlada pogrešno mišljenje! Sveće za pokojnike se pale na ovaj način!