Badnji dan, čarolija koja obogaćuje dušu našeg doma... Legenda i običaji vezani za Hristovo rođenje i slamu koju unosimo u dom. Slama, sada simbol ljubavi i topline, zauzima posebno mesto pod stolom ili u jednom kutku kuće.
Simbol Hristovog rođenja dobija dodatnu toplinu kroz slamu, jer verujemo da je Hristos došao na svet u skromnom okruženju štale, na mekom krevetu od slame. Uoči Božića, običaj je uneti slamu u dom, odmah iza badnjaka. Domaćin ili neki od odraslih muškaraca iz porodice unosi veliki naramak slame, pažljivo pripremljenog tog jutra iz stoga, sažetog u uže i ostavljenog da čeka veče u dvorištu.
Slama se unosi s ljubavlju, praćena tradicionalnim pozdravom:
"Srećno vam Badnje veče!"
Na taj pozdrav, ukućani odgovaraju sa:
"Bog ti dobro dao i sreće imao."
Domaćica obasipa nosioca slame žitom iz sita, a zatim on spušta slamu na tlo i izvodi veselo kvočkanje: kvo, kvo, kvo. Deca uživaju u ovom čarobnom trenutku, čupkajući slamu i oponašajući cvrkut pilića: piju, piju, piju...
Ovaj divan običaj ne samo da nas povezuje sa tradicijom, već i priziva napredak u životu stoke. Slama se potom rastresa po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. U nekim krajevima, pre nego što slama uđe u kuću, domaćin je nosi tri puta oko nje, dodajući dodir rituala.
Nakon što badnjak i slama postanu deo doma, domaćin sa čobaninom odlazi do štale i tora, posipajući stoku žitom i vinom, čineći da i oni osete blagoslov Božićne noći. Legenda koja prati unošenje slame podseća nas na skromnost Hristovog rođenja i svetlost tradicije koja obasjava naš dom.
U nekim delovima, pre nego što slama uđe u kuću, domaćin prolazi tri puta oko nje sa slamom u ruci, donoseći još više magije ovom svečanom trenutku. Slama, sada simbol ljubavi i topline, zauzima posebno mesto pod stolom ili u jednom kutku kuće.
Ovo prelep ritual unošenja slame u dom nije samo poštovanje prema tradiciji, već i čarolija koja obogaćuje dušu našeg doma.