Ispovest čoveka koji nije znao koliko ima kila jer vaga nije mogla da ga izmeri!

U iskrenoj ispovesti otkrio je kako zaista izgleda život ekstremo debelih ljudi i sa čim se sve suočavaju.


Juraj Malek rodom iz grada Našice iz Hrvatske prošao je kroz pravi životni rolerkoster. Godinama je u Nemačkoj, a promena posla, između ostalog, uticala je na njegovu totalnu promenu izgleda. Kako kaže:


"Ko nije vodio rat protiv sebe, taj ne zna šta je rat."


"Došao sam do raskršća kada sam trebao da odlučim da li hoću da živim ili neću. Najvažnije je da čovek prizna sebi da mu je potrebna pomoć. Imao sam 195 kila, i ostalo mi je samo da čekam moždani ili srčani udar."





 




Rekli su mu da mora da skine pet posto svoje mase


"Lekari su mi rekli da moram da skinem 5 posto svoje mase, kako bi se jetra malo povukla, da bi lakše došli do želuca. Kada sam shvatio da je to u mom slučaju 10 kila i da imam samo mesec dana da ih skinem, nije mi bilo dobro. Ali, čvrsto sam odlučio da ću slušati doktore, što je jako bitno. Ja sam uspeo da skinm 16. Bio sam gladan mesec dana."



Priznaje da je jeo enormne količine hrane!


"Nisam znao koliko imam kilograma, jer vaga koju sam imao kod kuće nije mogla da me izmeri. Nisam bio bolestan. Ugojio sam se, jer sam puno jeo, a malo se kretao. Na primer, idem sa posla, kupim pola kg testenine, dve gorgonzole i 600 g piletine i sve to pojedem za jedan obrok. To su jedno četiri puna tanjira. Pola sata posle toga pojedem kilo sladoleda i to sve ležeći."



Debljina mu je smetala da uradi osnovne, svakodnevne stvari


"Na žene zaboravite, nikome niste privlačni tako debeli, jedino ako ste već bili u braku pre nego što ste se ugojili. Problem je u tome što nisam mogao posle nužde lepo da se obrišem, niti da se istuširam, jer su mi ruke postale kratke. Da isečem nokte na nogama je bila misaona imenica. Nosio sam majicu 7XL, nisam imao gde da kupim stvari. Teško sam disao, kada sam i hteo da se kreće, više nisam ni mogao."- priča svoju ispovest ovaj čovek koji kaže da se nadao da može da smrša:








"Uvek sam govorio sebi da mogu ja sam smrtšati. I jesam nekoliko puta skidao po 30 kila, ali sam sve vraćao, jer želudac nije mogao dovoljno da mi se smanji. Dok sam radio na građevini u Nemačkoj, bio sam pun pišića. 

Onda sam promenio posao i postao domar u jednoj firmi, gde se kretanje svelo na minimum. A nastavio sam da jedem i težina je samo rasla. A onda je počela i lagana depresija, nije mi se išlo u grad, ne druži vam se. Znao sam da kad dođem sa posla u petak, ne izađem iz kuće do ponedeljka. Samo da je frižider pun i to mi je bilo dovoljno."




Intimni život nije postojao



"Intimni život nisam uopšte imao nekoliko godina, niti sam tada imao želju, nije me privlačilo u tom trenutku. A i znaš podsvesno da nemaš šansu ni kod jedne cure. A ni ja se sam u sebe ne bih zaljubio. Cura koja se zaljubi u čoveka od 200 kila, po meni, nije normalna." - iskren je Juraj Malek u svojoj ispovesti.




Ono što ga je motivisalo su rezultati


"U početku je bilo potrebno da budem jak u glavi, sada već vidim rezultate u ogledalu i oni daju neverovatnu snagu čoveku da nastavi dalje. Sada idem na plivanje, vozim bicikl, pa čak i trčim. 

Imam 95 kg, potrebno je da skinem još nekih pet i onda idem na operaciju skidanja viška kože. Dok sam bio ekstremno debeo, dobio sam šećer, a za visok pritisak sam bio osam tableta dnevno. Sve sam uspeo da regulišem i više nikada se ne bih vratio na staro." - priča Juraj.


Čitajte SVET PLUS na Google vestima.