Sara Ćirković, mlada devojka koja menja sliku o boksu!

Nakon uspešnog dominiranja u juniorskoj kategoriji, Sara Ćirković je 2023. godine prešla u seniorski rang, preskočivši dve kategorije i odmah se suočila sa najboljim svetskim bokserkama na Svetskom prvenstvu u Indiji i Evropskim igrama u Poljskoj. Iako nije uspela da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Krakovu, ima još dve prilike, i ukoliko joj bude išlo od ruke, talentovana srpska bokserka će dodati još jedan veliki uspeh u svoju biografiju.


Razgovarali smo sa Sarom i kroz pitanja o njenom životu saznali koliko je posebna i koliko je dobar primer za sve mlade ljude. Kako sama kaže, odricanja su velika ali ima punu podršku svoje porodice i prijatelja.

Veliki značaj pridaje svojoj ishrani ali i opuštanju i odmoru, a kao svoj uzor osamnaestogodišnja Sara Ćirković navodi svog trenera jer ju je naučio o svemu što zna o boksu, izgradio njen stil i pomogao joj da bude najbolja na svetu.





Kako si započela svoj put u boksu i šta te je motivisalo da se posvetiš ovom sportu?



 - U gradu u kome živim, Bratuncu, otvorio se bokserski klub “Kum” i tada sam došla na ideju i otišla na prvi trening boksa. 

Kao mala sam jako volela da pratim borilačke sportove i tako sam odlučila da treniram boks. Jednostavno mi se svidelo i odlučila sam da nastavim i postanem najbolja u ovom sportu. Od kako sam pocela da treniram boks, moj život se promijenio. Počela sam ga shvatiti drugačije i sve do tad’ nisam znala šta znači ljubav, volja i želja za uspjehom.





Možeš li nam približiti svoj svakodnevni život kao svetske šampionke? Kako izgleda tvoj tipičan dan?


- Moj svaki dan je uvijek uglavnom unaprijed isplaniran.  Kada su u toku pripreme za veliko takmičenje ja treninram 2 puta dnevno 6 dana u nedjelji. Prepodnevni trening uglavnom je kardio, a poslepodnevni trening boksa, fokuseri sa trenerom, škola boksa, izmedju ostalog i moj omiljeni deo - sparing. 

Između toga je naravno odmor, pripremanje ručka, neke užine prije treninga i večere, a prije jutarnjeg treninga naravno najvažniji obrok u toku dana. Nakon završenog drugog treninga, odem da prošetam ili odmah idem u krevet da bih se naspavala i bila odmorna za naredni dan.






Da li si se morala odreći nečega kako bi postigla uspeh u boksu? Kako si se nosila s tim izazovima?


Odricanja su velika, izostanak sa važnih datuma, okupljanja sa porodicom, pa i druženja sa drugarima, rodjendanima i evo već treća godina kako nisam prisutna na svojoj slavi. Ali ne bunim se i nije mi tesko, jer znam da odricanja mora biti i da će se sve to kasnije isplatiti.











Kako tvoji vršnjaci reaguju na to što si postala svetska šampionka u borilačkom sportu? Jesu li te podržavali ili si se suočavala s predrasudama?


"Ljudi oko mene me podržavaju, na prvom mjestu se nalazi moja porodica, koja smatram da je i najvažnija podrška. Porodica bez interesa prati odrastanje svoje dece, mora da bude podstrek, ali nikako ne smije da utiče na izbor čime će njihova deca da se bave. 

Moji roditelji nisu na početku bili za to da ja krenem da treniram baš boks, ali kasnije kada su videli kolika je moja želja i ljubav prema ovom sportu, jednostavno nisu imali izbora nego me podržati. 

Moji vršnjaci me takođe podržavaju. A drugari iz razreda, dok sam išla u srednju školu, gledali su moje mečeve, i podržavali me. 

Kada sam bila u Španiji na svetskom prvenstvu, iznenadili su me prelepim gestom, gledali su moj polufinalni meč uživo u školi, zajedno sa profesorima. Dobijala sam poruke podrške, i u tom trenutku to mi je mnogo značilo."





Možeš li nam otkriti neke od tvojih nutricionističkih navika? Kako održavaš svoju formu i energiju?


"Za pravilno izbalansiranu ishranu se može reći da je pored treninga jedan od najbitnijih faktora za postizanje najboljih sportskih rezulatata, a pored toga i zbog zdravstvenog stanja jednog sportiste. 

Pravilna ishrana mi pomaže između ostalnog i za pravilan oporavak od jakih treninga, gubljenja energetskih depoa i svega ostalnog pa ishrani sam pridala veliki značaj.  Pored toga koristim i suplemente veoma važne kao dodatak ishrani. Neke vitamine i minerale ne možemo dobiti u potrebnoj meri samo iz hrane, a koji su nam potrebni, pa ih nadoknađujemo uzimanjem određenih suplemenata."






Da li imaš određene rituale ili navike pre borbe? Kako se pripremaš za važne mečeve?


"Svako ima neke svoje rituale ili navike koje radi pre borbe, meni je uvijek najbitnije da se pomolim i zahvalim Bogu, to je ono sto nikad’ ne zaboravljam. Pored toga mi je jako važno da se taj dan dobro odmorim, da se opustim, ne razmišljam mnogo, i sve svoje probleme ostavim taj dan iza sebe, zaboravim na njih, razmišljajući o taktici i samoj borbi. Prije meča volim da pustim muziku, jer to me opušta, dobro se zagrijem i spremna sam za ulazak u ring i pobedu."




Ko su tvoji uzori u svetu boksa i kako su uticali na tvoj stil i pristup sportu?


"Moj uzor je moj trener. On me je naučio svemu sto znam sada o boksu, izgradio moj stil, i pomogao mi da postanem najbolja u svijetu. Imamo iste ciljeve i slično razmišljanje i prosto znam da ćemo postići  još mnogo većih rezulatata i zaista dostići vrh u ovom sportu. 

Ja sam nakon kratkog perioda provedenog u bokserskom klubu “Kum” u Bratuncu prešla u Bokserski klub “Obilić” u Zvornik kod trenera Mirka Ždrale, i od tad’ mogu reći da moja karijera zaista počinje u pravom smislu, ali svakako nikad’ ne zaboravljam ni klub gde sam počela jer da se taj klub nije otvorio u mom gradu ja sigurno ne bih ni počela trenirati boks niti bila sad’ ovde gde jesam."









Kako izgleda tvoj trening režim? Koliko sati dnevno posvećuješ treninzima i pripremama?


"Trajanje treninga zavisi od samog koncepta istog. Kada su u toku pripreme, cijeli dan mi je posećen treningu. Odmor je jedna od najvažnijih stavki u toku dana kada su u pitanju teški treninzi, pa samim tim ako se dobro ne odmorim, ne mogu da dam 100% na treningu i onda budem nezadovoljna. Trening mi traje obično sat ipo do dva."




Da li imaš neke hobije van boksa? Kako pronalaziš ravnotežu između sportskog života i ličnih interesa?


"Moj hobi je pecanje. Volim da budem pored reke Drine da je posmatram i da pecam. Lepota prirode i uzbuđenje hvatanja ribe čine ovaj hobi nezaboravnim iskustvom iznova i iznova.

Miran zvuk, svež vazduh, i osećaj da stojim u vodi ili na obali sa štapom u ruci, sve su to razlozi zašto toliko uživam u ovom hobiju. Pecam kada imam slobodnog vremena, kao i sve ostalo mimo boksa, uglavnom stižem uživati u svemu što me ispunjava, pored dugih priprema i treninga."




Koji je bio najteži trenutak u tvom putu do svetskog šampionata i kako si se nosila s tim izazovom?



"Bilo je mnogo prepreka i težih trenutaka, kako za mene tako i mog trenera.  Nekoliko meseci pre prvenstva desila mi se povreda šake,  morala sam da nosim gips i mirujem skoro 3 mjeseca. Imala sam jaku veru i želju da se oporavim i uspela u tome. 

Kada smo stigli u Španiju, neposredno prije početka samog prvenstva imala sam problem sa zubom, i u tim momentima do početka prvih mečeva nismo znali da li ću uopšte nastupiti. Takodje tu smo imali jaku vjeru i izborili smo se da zalečimo taj zub, koji je u tom trenutku bio moj najteži protivnik.  Rekla bih da je to bio jedan pravi test za nas koliko mi zapravo želimo i zaslužujemo tu titulu svetskog prvaka. I izgleda da je želja i vera bila veća od bilo čega u tom trenutku."




Kako tvoja porodica podržava tvoju karijeru u boksu? Da li imaju poseban uticaj na tvoj uspeh?


"Kao što sam i rekla, porodicu smatram mojom najvećom podrškom. Oni obožavaju da gledaju moje mečeve i vrlo rado dolaze da uživo gledaju iste. Poseban uticaj na moj uspjeh imaju upravo zato što su oni moji najvatreniji navijači, njihovi osmjesi i iskrena ljubav da se pokažem što bolje mogu me motivišu da radim mnogo i da im iznajmljujem te osmehe na licu što češće."




Kako se nosiš s pritiskom i očekivanjima kao svetska šampionka? Kako održavaš mentalnu snagu?


"Trudim se da nikad’ nemam pritisak sa bilo koje strane. Tako me i trener uči. On mi ne stvara pritisak i to je ono što je najvažnije. Zato u ringu mogu da odradim najbolje što znam, jer sam opuštena, verujem u sebe i ne razmišljam mnogo."




Da li imaš neki poseban ritual ili motivacioni citat koji te inspiriše pre svakog meča?


"Nemam neki poseban koji me inspiriše prije borbe, ali volim ih vrlo rado čitati, jer pozitivno utiču na mene. Ali izdvojila bih jedan meni jako inspirativan i sa jakom porukom a to je:


,,Pobednik je onaj koji više veruje u pobedu.’’ - Novak Djoković. 





Kako vidiš svoju ulogu u promovisanju ženskog boksa i borbe za ravnopravnost u sportu?



"Ovaj sport pored borbe u ringu, koje ljudi sa strane samo i vide, nosi sa sobom veoma snažne i jake poruke.  Preporučila bih svima da probaju, pogotovo žene jer će kroz ovaj sport naučiti i izmedju ostalog da se odbrane na ulici, naučiće da nikada ne odustaju, da ostanu hrabre i jake ma koliko stresna situacija i prepreka im se našla na putu. 

Mnoge djevojčice iz mog grada su počele trenirati boks zbog mene, kažu kako sam im ja uzor, a mene to mnogo raduje. I volim što im mogu pokazati prave vrednosti i lepotu ovog sporta." 




Koji bi bio tvoj savet za mlade devojke koje sanjaju o uspehu u borilačkom sportu ili bilo kog drugom sportu?


"Najbitnije od svega jeste da verujete u sebe. Naravno pored napornog rada, discipline, odricanja, prolivenog znoja, suza, pa i krvi, možete ostvariti tu najbitniju stavku i stvarno biti sigurni da ste vi najbolji i da je upravo ovaj trenutak u kom se sada nalazite pravi. Nijedna prilika se ne smije propustiti, kada padnete brzo ustanite i nastavite kao da se ništa nije desilo. Volite to i uživajte u tome. I pokažite svijetu ko ste i koliko možete."