Veruje se da duše preminulih tada posećuju svoje grobove, te se rodbina trudi da im priredi dostojanstven doček. Jedan od klasičnih običaja je unošenje svežeg cveća, paljenje sveća i molitve za pokoj duša.



Iznošenje hrane na groblje takođe ima svoje mesto u ovim obredima

Porodice obično pripremaju raznovrsna jela koja su voleli preminuli za vreme svog života. Ova hrana se nosi na groblje i ostavlja na grobovima kao simbol pažnje i sećanja na pokojnika. Često se spremaju tradicionalna jela, kao što su kolači, peciva, suhomesnati proizvodi i voće.

Osim što predstavljaju vid poštovanja prema preminulima, zadušnice su i prilika da se rodbina okupi, podeli uspomene i podrži jedni druge u teškim trenucima gubitka. Rituali zadušnica su duboko ukorenjeni u srpsku kulturu i predstavljaju spoj religioznih i porodičnih vrednosti.







Uoči praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju - Mitrovdana (8. novembra), dolaze nam Mitrovske ili jesenje Zadušnice, poseban trenutak kada se srpski narod okuplja na grobljima kako bi odao počast svojim preminulima. Crkva je takođe odredila Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa, kao još jedan poseban dan posvećen poseti grobovima svojih najmilijih.

Ove godine, Mitrovske Zadušnice padaju u subotu, 4. novembra, donoseći sa sobom duh sećanja i poštovanja prema onima koji su nas napustili.

Zanimljivo je saznati da su Mitrovske Zadušnice srpski narod usvojili od Rusa, nakon što je ruska crkva u 14. veku ustanovila ovaj običaj nakon Kulikovske bitke. Vojskovođa Dimitrije Donski, nakon molbe Sv. Sergiju Radonješkom, uspostavio je običaj održavanja pomena za palim vojnicima svake godine na Mitrovdan, a s vremenom je postao obred posvećen svim preminulima, a ne samo vojnicima.

U danima Zadušnica, sećamo se preminulih rođaka i prijatelja kroz molitve, paljenje sveća, održavanje parastosa i pomena, izražavajući svoju nadu u pokoj i mir njihovih duša.








Važno je shvatiti da molitve onih koji su ostali na zemlji mogu imati dubok uticaj na duše preminulih, pomažući im na putu ka večnom spasenju.

Najuzvišeniji obred za preminule, Proskomidija, obavlja se u crkvi tokom Svete Liturgije, nakon čega sledi poseta grobljima. Sveštenici kade grobove i čitaju molitve, dok se na groblja iznosi kuvano žito, crno vino i sveće, simbolično odajući počast i izražavajući ljubav prema onima koji su preminuli.
 

Slavski kolač na lak način! Recept za početnike!