Pravoslavni vernici 27. oktobra obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Veruje se da postoji greh koji svetiteljka ne prašta, pa pogledajte koja su to verovanja i običaji na ovaj dan.
Veruje se da je Sveta Petka velika svetiteljka koja je pomagala bolesnima i siromašnima, te joj se upućuju molitve za spas od nevolja i problema. Postoji i nekoliko svedočenja o čudima Svete Petke, dok u nekim od priča ona teško kažnjava one koji ne poštuju pravila. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Verovanje kaže da na dan Svete Petke nikako ne bi smelo da se pere veš i šije, niti da se obavljaju teški poslovi. Ovo verovanje se posebno odnosi na žene.
Oni koji imaju zdravstvenih problema, sutra bi trebalo da odu u crkvu i umiju se vodom sa česme ili izvora koji se nalazi u blizini svetinje.
Sveta Petka obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Nekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom i praznikom.
Veruje se da se Prepodobna Mati Paraskeva javlja u snovima da upozori vernike, a na njen dan - 27. oktobra mnogi je prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan, zatim popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.
Dan upokojenja obeležen je crnim podebljanim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu. Mnogi vernici smatraju je svojom zaštitnicom, posebno žene, deca i stari i slave kao preslavu po svim slavskim običajima.
Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.