Uroš Stanić je noćas podelio sa Markom Janjuševiće Janjušem, detalje svog bolnog detinjstva. Otac ga je tukao, maltletirao, izgladnjivao... Popio sam šaku lekova priznao je Stanić!
U razgovoru sa Janjušem, Uroš je otvorio dušu i ispričao šta je doživljavao od oca za koga kaže da je "čist primer monstruma". Janjušević ga je upitao da li ima brata ili sestru:
"Imam sestru sa mamine strane ali nismo u lepim odnosima, ja nju volim i sve. Ja sam sa mamom živeo do pre deset dana od ulaska ovde, ona radi u samoposluzi, a tata nešto sa brodovima, mama ima 52 a tata 55 godina, sa njim nema dobar odnos." - priznao je Uroš Stanić.
Na pitanje koliko dugo su u lošim odnosima, Uroš kaže da nikada nisu imali dobar odnos, misleći na oca:
"On je radio u inostranstvu i nije bio stalno sa nama. Uglavnom mi je mam kupovala stvari ali mi je on platio srednju školu, ne mogu da grešim dušu ali imali smo jako loš odnos. Kada bi se vratio iz inostranstva bio je loš prema mami i meni ali moja mama se vezela za njega, nju je muž iz prvog braka isto varao i tukao. Mama nije prihvatila to što sam ja li je uvek bila tu kada bi me udario."
Janjuša je zanimalo da li ga je otac tukao zato što je gej ili postoji neki drugi razlog netrpeljivosti i monstruoznog ponašanja:
"Ne, tukao me je i pre toga. Nikada nismo provodili vreme kao otac i sin. On je jako čudan, nikada me nije vodio u park, deda me je vodio, njega nisam zanimao. Ne mogu da ti opišem kakav je to čovek kada je za svoju rođenu majku rekao da bi joj se popišao na grob. Mnogo je čudan taj odnos sa njim, nikada nismo imali dobar odnos.
Uvek je govorio da treba da me još više maltretiraju u školi. Uništio mi je i detinjstvo i ceo život. Bio sam na ozbiljnim lekovima, zaključavao me u sobu, izgladnjavao me, progutao sam šaku lekova pa je dolazila hitna i vodili su me u Lazu, nema šta mi nije radio."
"Ne lažeš, ja prepoznam kada neko govori istinu." - rekao je Janjuš.
"On je čist primer monstruma." - rekao je Uroš.
"Ja te volim da znaš, jeste da me iznerviraš ali te volim." - rekao je Janjuš.
"Ja sam ceo život hteo da imam oca ali on to nikada nije mogao da bude. On bez lekova ne može da zaspi od kada je bio u ratu. bolo me je strah da zaspim ali nisam imao gde da odem jer mi je cela familija okrenula leđa. Uništo me je psihički kao i moju mamu. Uzimao mi je telefon, nemašta mi nije radio..."