Pravoslavni vernici imaju poseban razlog za radost u četvrtak, 12. oktobra, jer tog dana obeležavaju praznik Svetog Kirijaka, poznatog i kao Miholjdan. Ovaj praznik označava prelazak u pravu jesen prema narodnom verovanju, iako je kalendarski jesen već u punom jeku.
Sveti Kirijak, rođen u Korintu krajem četvrtog veka, bio je stub hrišćanstva i uzor monaških vrlina za svoje savremenike. Njegova rana fascinacija ustrojstvom spasenja ljudskog roda, kao i želja za duhovnim životom, odvela ga je u Jerusalim, gde je postao deo monaške zajednice i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boraveći u različitim manastirima, posvetio se hrišćanskoj veri i aktivno se borio protiv jeresi.
Iako je predanje opisivalo Svetog Kirijaka kao krupnog i snažnog čoveka, on je celog života živeo u strogom postu. Na kraju života, povukao se u monašku obitelj Svetog Haritona, gde su monasi praktikovali strog režim ishrane, jedući samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Monasi su ga poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Živeo je impresivnih 109 godina, a preminuo je 557. godine u pustinji, gde je proveo svoje starosne i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru, pored obeležavanja Svetog Kirijaka, pominje se i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što doprinosi značaju ovog praznika.
Narodna verovanja vezana za Miholjdan obuhvataju i pojmove miholjsko leto. Prema verovanju, nakon Miholjdana dolazi prava jesen, ali topli oktobarski dani poznati su kao miholjsko leto.
Sveti Kirijak je takođe zaštitnik i slava mnogih srpskih domova, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije u njegovu čast. U Boki Kotorskoj, Sveti Kirijak je posebno poštovan kao zaštitnik pomoraca, te mornari na taj dan ne isplovljavaju kako ne bi uvredili sveca.
Prema narodnom verovanju, Miholjdan je dan kada se ne rade kućni poslovi, ali se savetuje završavanje svih poslova van kuće koji ne mogu čekati zimu. Ovo verovanje odražava poštovanje prema prazniku i tradiciji.