Svetski dan životinja 4. oktobar! Jedan dan ne znači ništa!

Do sada smo isticali važnost određenih grupa životinja: divljih stvorenja, morskih kornjača, nilskih konja, žirafa, orangutana i drugih. Međutim, današnji dan je posvećen svim životinjama bez ikakvih izuzetaka. Tokom današnjeg datuma, pridajemo jednak značaj svakoj vrsti životinja i trudimo se na različite načine da unapredimo njihovu dobrobit, piše ekoblog.

Naravno, jedan dan u godini ništa ne znači ako ćemo ih sve ostale dane potpuno zanemariti. Ipak, proslavljanje ovog dana omogućava da se ujedine sve organizacije i pojedinci koji se na svoj način već bave zaštitom životinja. Oni bivaju obeleženi logoom World Animal Day i takođe promovisani na njihovom sajtu, što im omogućava da privuku investitore.





Šta su životinje?

Životinje su organizmi čije se telo sastoji od većeg broja ćelija i koje svoju hranu gutaju i vare je unutar tela, za razliku od drugih višećelijskih organizama. Na primer, gljive izlučuju enzime van tela i tu svare hranu pa je apsorbuju, dok biljke same stvaraju hranu fotosintezom. Ovakvi organizmi su brojni, a biološki mi spadamo u životinje. 



Za sada je opisano 1,4 miliona vrsta, a naučnici smatraju da ih ima mnogo više i dolaze u najraznovrsnijim formama. To su sunđeri, meduze, korali, crvi, insekti, paukovi, rakovi, stonoge, puževi, hobotnice, morski ježevi, morski krastavci koji svi predstavljaju beskičmenjake. I ribe (ima ih čak 20.000 vrsta, a neke izgledaju kao da su izašle iz filmova o vanzemaljcima), žabe i daždevnjaci, gušteri, zmije, kornjače, krokodili, ptice, torbari, klovnovi i drugi sisavci koji su nama najpoznatija grupa kičmenjaka.















Zašto odvojiti dan za životinje?

Jer su njihovi životi duboko isprepleteni sa našim delovanjem. Sve što činimo ostavlja traga na svetu oko nas. Bilo da se radi o izgradnji puteva i naselja, laboratorijskim istraživanjima, uzgoju hrane (bilo direktno konzumiranje životinja ili gajenje biljnih kultura), odlaganju otpada, različitim oblicima transporta i mnogim drugim aktivnostima koje često smatramo samo zabavom, sve to ima neposredan uticaj na opstanak raznolikih životinjskih vrsta. Kozmetika se testira na životinjama, sprovode se naučni eksperimenti, od njih se uzima krzno, vuna, koža, jaja, mleko i gotovo sve što nam mogu pružiti.

Bez njih ništa od onoga što danas imamo ne bi postojalo. U 21. veku, kada se životni standard znatno poboljšao u većem delu sveta, i kada svi traže određena prava, od kojih mnoga i ostvaruju, zašto onda životinje, koje su bile na planeti mnogo pre nas, ne bi imale osnovna prava? Krzno nam nije potrebno uz sve tkanine koje danas postoje. Danas postoji kozmetika koja se ne testira na životinjama.


U laboratorijama se donose zakoni o smanjenju broja korišćenih životinja i primeni alternativnih metoda, kad god je to moguće. Ljudi se sve više okreću biljnoj ishrani, ali ne smemo zaboraviti da i biljni usevi uništavaju staništa životinja, kao što je trenutno aktuelna priča o palminom ulju i orangutanima. Ponekad je važno zastati i zapitati se šta dalje. Ipak, promene dolaze polako, ali sigurno. Trebamo biti svesni kako prisustvo životinja olakšava naš život i osećati bar zahvalnost prema njima. Pokušajte u svakodnevnom životu promeniti ono što možete kako biste im pomogli. Mislim da je to dovoljan razlog da im posvetimo bar jedan dan godišnje!
















Zašto baš 4. oktobar?

Tvorac Svetskog dana životinja smatra se nemački pisac i izdavač magazina "Čovek i Pas", Heinrich Zimmermann. On je organizovao prvi Dan životinja 24. marta 1925. u Berlinu. Događaju je prisustvovalo preko 5000 ljudi. Plan je bio da događaj od početka bude 4. oktobra, ali Sportska palata u Berlinu, gde je događaj održan, nije bila slobodna tog datuma. Najpre je dobio podršku samo u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Ipak je vredno radio svake godine kako bi promovisao ovaj dan. Četiri godine kasnije događaj je prvi put održan na današnji datum. 1931. na konferenciji organizacija za zaštitu životinja u Firenci je prihvaćen predlog da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan životinja.

Ovaj datum je izabran u čast Svetog Franje od Asizija (Franjo Ašiški) koji je živeo u 11. i 12. veku i koji se smatra svecom ekologije i zaštite životinja. Postoje legende da je pričao sa životinjama i da se molio sa njima. Umro je 4. oktobra.

Dodatno, Svetski dan životinja pruža priliku da se podigne svest o važnosti očuvanja raznolikosti životinjskih vrsta, o zaštiti njihovog prirodnog staništa i potrebi za humanošću u postupcima prema životinjama. Takođe, podseća nas na ulogu koju svako od nas ima u očuvanju planete i njenih stanovnika.













Kako možete doprineti?

Učestvujte u događajima koji podižu svest o ugroženosti životinja, podržite usvajanje napuštenih životinja i prisustvujte dobrotvornim koncertima. Nemojte podržavati aktivnosti koje zlostavljaju životinje radi zabave, kao što su cirkusi, morski parkovi, rodeo, lov iz zabave, trke pasa i konja, itd.

Interesujte se za poreklo hrane koju jedete. Industrija hrane često surovo zlostavlja životinje pre nego što dospe na naš sto. Kupujte od lokalnih proizvođača kad god je to moguće. Industrija mleka i jaja nisu ništa bolje od industrije mesa po načinu kako tretira životinje. Čak i ako ne konzumirate hranu životinjskog porekla, proverite deklaraciju na pakovanju bilo kog proizvoda (čak i posnog), videćete da sadrži palmino ulje, a usevi palme uništavaju čitave ekosisteme. Čini se da nije više samo stvar u tome šta jedemo, već i u zakonima. Učite i tražite alternative kad god je moguće. Edukujte druge i zahtevajte strože zakone. To je jedini način.

Obratite pažnju na brojnost populacije i mudro planirajte svoje potomstvo, jer to potomstvo mora nešto jesti. Nemojte kupovati ljubimce! Kakvo vam zadovoljstvo predstavlja da vučete "rasnog psa" na lancu ako znate kroz kakav pakao prolaze kod uzgajivača? Nahranite, pomozite i zbrinjavajte napuštene životinje.