Krstovdan, taj dan kada se priča stapa s običajima i verovanjima, kada se duhovno i fizički očišćenje preplavljuje svetlom i tamom, donosi nam priču o jedinstvu duše i tela.
Krstovdan je značajan praznik za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, obeležava se dva puta u toku godine: prvog puta 18. januara, a drugog 27. septembra. Ovaj duboko ukorenjeni hrišćanski praznik ima svoje korene u vreme prvih godina širenja hrišćanske vere, a njegova prisutnost u srpskoj tradiciji oduvek je bila obogaćena brojnim običajima i dubokim verovanjima koja prenoseći se iz generacije u generaciju čine neizbrisiv deo naše kulturne baštine.
Krstovdan se ne ograničava samo na liturgijski aspekt religijskog praznovanja već je i duboko utkan u svakodnevni život i običaje srpskog naroda. Od davnina, ovaj datum se obeležava ritualima i tradicijama koje dodatno naglašavaju njegovu važnost i svetost.
Za prave vernike u Srbiji, Krstovdan predstavlja vreme strogog vodenog posta. Oni znaju pravilo koje glasi: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti."
To nije samo prazno izgovorena rečenica, već duboko ukorenjen običaj.
Ljudi rođeni na Krstovdan nose sa sobom posebnu odgovornost pred Bogom. Veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, što ih čini odgovornijim za svoje postupke u životu.
U crkvama širom Srbije, tog dana krst se spušta u hladnu vodu. Ako se voda smrzne, to se tumači kao znak plodne godine koja dolazi. Međutim, ako voda ostane tečna, to može ukazivati na godinu koja će biti siromašna i bolešljiva.
Osim ovih centralnih običaja, postoje i drugi manje poznati rituali. Iako se obično smatra da se na crveno slovo ne sme raditi u kući, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan je običaj da se opere sav veš i očisti kuća, simbolizujući tako fizičko i duhovno čišćenje.
Još jedan stari običaj u nekim krajevima Srbije je premazivanje stoke katranom u obliku krsta, kako bi se zaštitila od bolesti i nesreće.
U okolini Leskovca, na Krstovdan se posebno ističe obred osvećenja bosiljka, grožđa, žita i jabuka u crkvi. Osvećeni bosiljak se čuva pored ikone i kasnije se koristi za razna isceljenja, dodajući tako duhovnu dimenziju ovom posebnom danu.