Narodna verovanja o drveću! Koje drvo je prokleto, a koje sveto?!

 
Orah

Kada na dan svetog Ilije - 2. avgust,  nebo zagrmi, orasi će se pretvoriti u prave vatrenocrvene dragulje. Orasi su nezamenjivi "gosti" na božićnom stolu za Badnji dan i Božić.

Drevni Srbi su od oraha, sitno samlevenih pravili mirisno i ukusno ulje za kuvanje (zamislite, 10 kg oraha, a samo 1 litar tog dragocenog eliksira). Orahovo drvo ne valja previše približiti kući, jer se kaže da ima svojevrsne čarolije koje utiču na zdravlje, kako zbog svog korenja, tako i zbog senke koja pada na kuću.

Prema narodnom verovanju, nije mudro ništa planirati dok sedite u hladovini orahovog drveta, jer ko zna kakve čarolije vrebaju tamo.



Lipa

Kod Slovena, lipa je zauzimala posebno mesto u srcima, a isto važi i za Srbe.

Lipa se nije sadila blizu kuće, već daleko od nje (barem 100 metara). Njena prisutnost donosila je osveženje u vazduhu zahvaljujući svojim mirisnim cvetovima, te je bila pravi raj za pčele koje su tu nalazile bogatu pašu za proizvodnju čuvenog lipovog meda, neizostavnog sastojka za pravljenje medovine.

Osim toga, lipov ugalj je imao posebnu moć - prečišćavao je vodu, čineći je pitkom i bezbednom za konzumaciju. Takođe, prah od lipovog uglja bio je sjajan saveznik za oralno zdravlje, jer se koristio za čišćenje zuba i desni, ostavljajući ih svežim i zdravim.

Da li je ovo najstrašniji horor film?!






Jabuka

Kažu da: "bosiljak se daje zbog mirisa, a jabuka se daruje zbog milosti."

Jabuka, sa svojim slatkim i sočnim plodovima, bila je simbol prijateljstva i duboke ljubavi prema bližnjima među Srbima. Nosioci dobrih namera često su je poklanjali jedni drugima. Ipak, postojalo je pravilo da se jabuke ne jedu pre Petrovdana (12. jul).

Srbima je sadnja i kalemljenje različitih sorti jabuka (bile one slatke, mirišljave ili kisele) predstavljalo obavezu i čast. Ovo je bio način da se sačuva tradicija i unapredi voćarsko nasleđe. 

Veruje se da oni koji nisu bili voljni da kaleme voćke nisu imali pravo ni da ih seku, poštujući tako duboko ukorenjene običaje.

Jabuka je takođe imala poseban značaj na svadbama i verskim ceremonijama, gde je simbolisala plodnost, blagostanje i ljubav, čineći svaki poseban trenutak još svečanijim i nezaboravnim.



Dud 

Crni dud vodi poreklo iz Turske, dok je beli dud stigao iz daleke Kine. Ove različite sorte duda su donosile sa sobom bogatstvo lekovitih i hranljivih svojstava.

Važno je napomenuti da nije mudro dopustiti dudu da svojim korenima dosegnu pod kuću. Prema verovanju, ovo bi moglo doneti lošu sreću porodici. Legenda kaže da bi cela kuća mogla "izumreti- opusteti", pa se stoga preporučuje da se pazi da dudovi koreni ostanu podalje od kućnog praga.








Dren 

Dren je neobično drvo koje se ističe po svojim jedinstvenim karakteristikama. Ono prvo procveta u raskošnom sjaju s proleća, a tek kasnije, u jesen, daruje nam zrele plodove. Ova raznolikost u  fazama simbolizuje vitalnost i neprekidnu obnovu prirode, čineći ga posebno važnim drvetom.

Dren se često povezuje sa zdravljem, pa se koristi za ukrašavanje na Đurđevdan. Takođe, tradicija govori o tome kako se, na Bogojavljenje, deca daruju drenovim cvetom kako bi postali otporni i očuvali svoje zdravlje. Ovaj gest nosi sa sobom verovanje u čudotvornu snagu ovog drveta da pruži snagu i zaštitu najmlađima, čineći drvo dren simbolom zdravlja i vitalnosti.


Glog

U narodnim verovanjima Srba, glog je bio često povezan sa zaštitom od vampira i zlih duhova, često se koristio u obliku glogovog štapa ili kolca, verujući da ima moć da odbije te mračne sile. Glog je postao simbol moći i zaštite od onih stvari koje vrebaju iz tame.

Osim svog mističnog značaja, drvo glog je takođe imalo praktičnu primenu u narodnoj medicini. Cvet i plod gloga bili su cenjeni sastojci za lečenje srčanih problema i obnavljanje zdravlja srca. 

Ovo je bilo posebno važno jer je srce često smatrano sedištem duše i vitalnosti. Tako da, glog je nosio dvostruki značaj - kao zaštitnik od zla i kao lekovita biljka za srce.








Vrba 

U narodnim verovanjima i religijskim običajima, vrba zauzima posebno mesto. Vrbove grančice imaju svoj simbolički značaj i koriste se u različitim obredima i ritualima. Na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, deca i odrasli koriste vrbove grančice da šibaju jedni druge, pri čemu izgovaraju uz smeh:

 "Rasti kao vrba."

 Ovaj običaj simbolizuje želju za brzim rastom i razvojem, kao što to čini vrba u proleće.

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, posebno je važan dan kada se vrbove grančice osvećuju u crkvi.

Bela vrba ima svoje mesto i u tradicionalnoj medicini, koristi se kao lek kod prehlade i groznice.

Vrba Iva, sa svojim pupoljcima koji najavljuju dolazak proleća, simbolizuje obnovu i novi početak. Narodno verovanje kaže da kad vrba ozeleni (vrbopuc), to donosi i buđenje polne želje kod žena, čineći je vesnikom prirodnog i emotivnog preporoda.



Breza

Breza, drvo koje raste u  šumama ali je često viđamo i po dvorištima, ima svojstva koja su duboko ukorenjena u narodnim verovanjima i tradicijama.

S jedne strane, breza je često povezivana sa prokletstvom i negativnim konotacijama zbog priče da su Spasitelja šibali brezovim granama. Ovo verovanje je možda doprinelo stvaranju mita o brezi kao "prokletoj" ili "lošoj" vrsti drveća.

S druge strane, breza ima svoje svetle aspekte u narodnim običajima. 


Na primer, od suve kore breze prave se baklje, poznate kao "lile," koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Ovi rituali se obavljaju kako bi se obeležio dolazak leta i pružila svetlost i toplota tokom letnjih noći. Ovde breza simbolizuje svetlo i toplotu, suprotno negativnom značenju iz drugih verovanja.

Sve u svemu, breza je drvo sa dvostrukim značenjem u srpskoj kulturi, koje varira između negativnih i pozitivnih aspekata u zavisnosti od konteksta i tradicija.








Bor 


Bor je drvo koje može postati simbol značajnog mesta ili događaja ako je namerno posađen na takvom mestu ili ga je posadila neka istaknuta ličnost, kao što je to bio slučaj sa kraljevskim zasadima. Kada se bor na ovaj način veže za istorijske događaje ili ličnosti, postaje simbol i fokus okupljanja naroda.

Primer takvog kultnog mesta je bor pored manastira Nikolje u Ovčar banji. Ovaj bor je postao centralno mesto za okupljanje i održavanje različitih rituala, ceremonija i događaja. On simbolizuje duhovnu i kulturnu važnost ovog manastira, privlačeći ljude da se okupe i zajedno obeleže tradiciju i nasleđe. Ovakva mesta postaju veoma važna za zajednicu i doprinose očuvanju kulture i istorije.




Bagrem 


U srpskim verovanjima, bagrem je često smatran nepoželjnim drvetom u blizini kuće. Nazivaju ga "nerod" ili "bez roda" zbog percepcije da bagrem ne donosi bogatstvo u vidu plodova ili drugih koristi. Zbog toga se veruje da nije dobro imati bagrem u blizini kuće.

Takođe, kalemljenje bagrema, odnosno spajanje bagremovih grana na druge voćke ili biljke, smatrano je skrnavljenjem ili neprirodnim postupkom. Ovo verovanje može poticati iz tradicionalne vrednosti koja se pridaje prirodnom rastu i plodovima biljaka.






Važno je napomenuti da su ova verovanja deo narodnih običaja i tradicija, iako se mnoga od njih ne zasnivaju na naučnim činjenicama. Bagrem ima svoje vrednosti u ekologiji i kao izvor nektara za pčele, što doprinosi proizvodnji meda.
 

Zimnica od paradajza i papričica! (RECEPT)

Poslastičarska baklava je najukusnija! Evo u čemu je tajna!