Danas je Sveti Lavrentije, u narodu je veoma poštovan jer je lečio slepe, a njegovo ime znači "ovenčan lovorovim vencem" ili onaj koji je krunisan lovorom.
On je svetitelj iz 3. veka koji je bio arhiđakon Rimske hrišćanske zajednice u vreme jednog od najvećih progona vernika. Bio je učenik i blizak saradnik sa papom Sikstom i nakon što je ovaj postavljen na čelo hrišćanske zajednice Lavrentije je bio rukopoložen za đakona.
Čuvao je i nadgledao imovinu crkve, ali i brinuo o siromašnima. I pored strašnog progona, od hrišćanstva nisu odustali, niti napustili veru u Hrista.
Papa Sikst mu je pred vlastitu smrt rekao da će i on uskoro za njim, u smrt, ali da će pre toga biti podvrgnut strašnom mučenju i poniženju.
Lavrentije je ostvarenje proročanstva mirno dočekao, prethodno sakrivši sve crkvene dragocenosti kako neznabošci ne bi mogli da ih nađu. Zbog toga se u narodu smatra i zaštitnikom bibliotekara.
Čuda Svetog Lavrentija nastupila su pošto je bačen u tamnicu.
Veruje se da je samo jednim dodirom ruke zatvorenike lečio od slepila. Zbog svojih čudotvornih dela, stavljen je na teške muke. Čak ni u tim trenucima nije se odrekao Hrista, a cara je savetovao da se odrekne lažnih bogova. Zbog toga je stavljen na najteže muke, u gvozdeni sanduk ispod koga je založena vatra.
Goreći na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivao je Bogu i rugao se caru zbog neznaboštva. Neki stari spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao:
"Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!".
Tako je i umro, nepokoleban u svojim uverenjima.
Zato što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija:
Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ukrašavaju nebo, stari su govorili da su to zapravo "suze Svetog Lavrentija".
Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I svetitelj će je sigurno uslišiti...