Preobraženje Gospodnje je dan kada žena ne sme da plače, dan kada se ne treba spavati ali ni provoditi vreme u kafani. Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 19. avgusta, Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika.
U narodu se kaže da se od ovog dana "preobražava list u gori, kamen u vodi", što znači da se vreme menja, leto prelazi u jesen.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilijakoji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu"- stoji u verskim knjigama.
U narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama. Veruje se, da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada spava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani, da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su uglavnom žene postile ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Konzumira se hleb i voće, po mogućstvu grožđe. Nakon Preobraženja, ostaje još sedam dana do praznika Velika Gospojina.