JetrveJetrva je naziv za žene dva brata. Među jetrvama oduvek postoji takmičenje, koja će biti bolja i koja će dobiti više naklonosti muževljeve familije.
Naziv jetrva asocira na reč jetra, jer je to žena koja vam
"jede jetru i stvara velike muke".Često se kaže za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima:
"Svađate se ko jetrve"ZaovaZaova je sestra od muža, te za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne, ljubavi prema bratu smešta njegovoj ženi ili suprotno - žena smešta zaovi, kako ne bi delila ljubav muža.
Često se žena i zaova ne podnose, jer jedna teži da muškarca odvoji od porodice i stvori novu, svoju porodicu, dok druga teži da brata zadrži.
U našoj narodnoj tradiciji, kako lirskoj, tako i epskoj, često se ističe ljubav sestre prema bratu.
Kod nas je ostala sačuvana i legenda, po kojoj je kasnije nastala pesma
“Bog nikome dužan ne ostaje”, a za nju je vezan i nastanak manastira Zaovine kod Požerevca:
Jelica je bila sestra lokalnih vlastelina Pavla i Radula. Pavlova supruga je bila ljubomorna na nju, zbog čega je ubila sopstveno dete i za to optužila Jelicu. Braća su joj u to poverovala i za kaznu su vezala sestru za četiri konja, koje su nakon toga pustili na četiri strane sveta da je rastrgnu.
Na mestu na kome je palo njeno telo nastala je crkva, oko koje su kasnije braća podigla manastir, nakon što su saznali istinu i pokajali se.
Smatra se da je reč zaova kovanica od:
zla i ova. SvekrvaSvekrva je naziv za majku od muža. Kako od davnina postoji mišljenje, svekrva i snaha su često u vrlo lošim odnosima. Svekrva gotovo nikada nije zadovoljna izborom supruge svog sina. Takođe, za nju važi i to da se često meša u sinovljev brak i domaćinstvo, te tako stvara raskol u braku- piđe
"Opanak".
Smatra se da je naziv svekrva kovanica nastala od:
za sve kriva.ZetŽenina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život.
SnahaMuževljeva porodica i rođaci, suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika "snusos", koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnur (šnur).
SvastikaOsnova za naziv ženine sestre je u reči "svast". Etimološki možemo doći do reči "svak", odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojta.
Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odate, jer postoji srpska poslovica:
“Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.StricNaziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao
“drugi otac”.