Vidovdan je dan za koji su vezani brojni običaji i verovanja, a obeležavamo ga 28. juna. Jedan od običaja vezan je i za "vidovu travu" i noć uoči praznika...
Od davnina se "vidova trava" smatrala biljkom za gatanje, a na ovu noć ona ima posebnu namenu.
Noć uoči Vidovdana udate žene treba da naberu vidovu travu i da je stave pod jastuk. Ono što budu te noći sanjale, to će im se i ostvariti...
Neudate dame, uoči Vidovdana, bi trebalo da uzmu parče hleba, "vidovu travu" i malo soli i sve to zajedno stave ispod jastuka pa izgovore:
"Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi dođe u san”
U nekim krajevima Srbije, muškarci se na Vidovdan umivaju rosom uz ove reči:
"Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."
Banat ima svoje običaje i verovanje, pa bi majke svoje ćerke odvodile do plota, a ćerke bi se obraćale svecu uz reči:
"Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi."
Okolina Vlasenice ima takođe jedan običaj
Devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto.
Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez cenkanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkaninu koju bi prebacile preko lonca.
Kada to završi, devojka bi pre spavanja rekla:
“Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti, ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede, ako je žedan, evo mu vode, neka se napije, ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkaninu), neka pređe.”
Prema narodnim verovanjima, u narednim danima, devojke će upoznati svog budućeg muža.