Aleksa Jelić: Guram ljudima prst u oko

Poznato je da ovog pevača, muzičara i plesača – jedinu, kompletnu talentovanu pop zvezdu na našim prostorima, odlikuje visoki profesionalizam i skoro fanatična marljivost. Aleksina energija i posvećenost cilju može biti uzor mnogim "zvezdama" iz raznih domena u Srbiji.

Aleksa nas je primio u Narodnom pozorištu gde je stalno zaposlen, u pauzi između snimanja spota i baletske predstave. Veseo i pričljiv kao i uvek, otkrio nam je tajnu svog uspeha, ali i poruku koju nosi novi album "Javna tajna".

Novi album, spotovi, koncerti i na kraju dana nastupate u Narodnom pozorištu. Odakle vam tolika energija?

Energija je neiscrpna, osećam da pokreće svaki deo mog bića, svaki mišić, ćeliju... Um samo prati... otvoren sam i ka Zemlji... i ka Nebu... Primam i prenosim... baš kao što energije i rade... Da ne bi napravila ršum od mog života, energiju usmeravam u kreaciju, u ono što volim... Pevam, igram, komponujem, istražujem... Budim se i ležem okupan idejama, pokušavam da ova umetnička svestranost ne postane svaštarija, već da zadrži nivo kome i pripada... Umetnosti.



U produkciju i promociju novog albuma ste ušli sa izuzetnom entuzijazmom?

Jesam, kad se usmerim ka nečemu, svim snagama težim ka tome, nisam podeljen, već nekako ceo, kompletan i samim tim i jak u namerama... Treba da uskladim želje sa realnošću,  uvek sam dobronameran, trudim se da budem širokog pogleda, jer kad se ima velika slika, detalji ne beže... a moja veeelika slika je moja ljubav prema svemu, a najviše prema prvobitnom zvuku koji u meni izaziva i prvobitan pokret...

Na albumu peva dečiji hor Kolibri, u prvom spotu učestvuje Dragan Nikolić, u drugom Slobodan Beštić, a veliku podršku vam daje i Oliver Mandić. Koliko Vam znači njihova podrška?

Jako mnogo. Njihovo prisustvo smatram velikom podrškom, povezivanjem, a i popunjavanjem mozaika... Ako je Gaga Nikolić “vezan” za film Floyd, a ja  sam želeo da baš tu naslovnu pesmu obradim kako bi njen zvuk i dalje živeo, ja pozovem njega... Ako napravim pesmu pa shvatim da u nekom delu podseti na Olivera, ja i njega pozovem, jer to znači da ih prepoznajem kao aktere svog trenutka, koji se preko mene produžavaju u minute... a ovi u sate... I za dečiji hor Kolibri je slično... Odnosno ljubav počinje od rođenja, otvara se u detinjstvu, rasplamsava se u mladosti, zri i zrelom dobu... Dakle treba ukljuciti i taj deo naseg vremena – detinjstvo...



Celokupan prihod od prodaje albuma ide u dobrotvorne svrhe, deci sa posebnim potrebama. Zašto ste se odlučili na takav potez?

Sada dolazimo do naslova i jednog, doduše malog dela odgovora zašto se album zove "Javna tajna". Znamo da je život dece sa posebnim potrebama težak, ali od takvih znanja se beži, kao da je potreba društva da problemi ostanu tajna. Kao da je bolje da se život prikaže lakim i punim glamura, bogatstva, bezbrižnosti. A svi znamo da nije tako... Dakle, obraćam se svima koji mogu i imaju, i pozivam ih da se ne ponašaju kao da ta deca ne postoje, već da doprinesu da se mnoge stvari u kojima leži nagomilana patnja, kao i kod dece sa posebnim potrebama, rešavaju...



Znači, novi disk je vaš doprinos skretanju pažnje na prava dece sa posebnim potrebama?

Ne samo na njih, to je jedan korak na kilometarskom Putu. Ima mnogo tajni o kojima se ćuti, ili šapuće... Nalazimo se u vremenu u kome tajne treba da postanu javne teme, sa kojima ćemo se suočavati kako bi kao društvo mogli da idemo dalje. I na prošlom albumu, u spotu "U tami disko kluba" sam skretao paznju na još jednu javnu tajnu, na problem narkomanije. Činjenica da se o tome ne priča ne znači da problem ne postoji... Tajne treba da postanu javne iz svih oblasti... Ekonomije, politike, međuljudskiu odnosa, seksualnih opredeljenja, posebnih potreba, lažnog morala... Dakle SVE na videlo, pa olaksani SVI da krenemo dalje.



Da li javno iznošenje problema nekome može stvoriti nelagodnost?

Tome se i nadam. Želja mi je da "gurnem prst u oko" svima koji gledaju život kroz ružičaste naočare... Svima koji su puni stavova i predrasuda... Svima koji su puni strahova za svoje malo JA... Svima koji nisu svesni sebe, a daju sebi za pravo da kritikuju druge umesto da se priključe i pomognu... U sledećem spotu ukazujem na Javnu tajnu od koje se bar polovini ljudi na Balkanu diže kosa na glavi!

Na šta tačno mislite?

Baš na to na šta je ta polovina ljudi sada mogla da pomisli. Vidite šta je javna tajna: ne izgovori se a svi mogu da pretpostave. Jedna strašna tajna će izaći na videlo... a ako izađe, pazite se... možda može nekoga, kao Bauk, da proguta! Ali bolje da sačekamo spot...

Da li želite da date i neku političku poruku svojim albumom?

Nema političkih poruka. Politika me ne zanima. Ali ima ljubavnih poruka. U svim mojim pesmama pevam o ljubavi. Jer ljubav je ta koja me pokreće, osnažuje, motiviše, inspiriše na kreaciju... Zamislite koliku je ljubav Kreator imao kad je kreirao svetove... Čudno da jedna jedina energija, energija koju ne mozemo da prisvojimo, LJUBAV,  napravi tolika čuda, oživi tolike svetove, kreira ceo Svemir, da snagu svemu od beskrajno malog do beskrajno velikog... Bas je ljubav čudna stvar, zar ne... evo i par stihova iz moje pesme:

Baš je ljubav čudna stvar,
Svima oči otvori.
Nekom svane sunčan dan,
Nekome sivi oblaci.
Svima nam je potrebna,
Kada u glavi nastupi kvar,
a srce pukne kao zreo nar.
Baš je ljubav čudna stvar.

Javne tajne i ljubav. Kako to ide jedno sa drugim?

Javne tajne i ljubav se prepliću, odbijaju, sukobljavaju i prožimaju.... Kad rešimo da tajne postanu javne, počinjemo da se borimo za mnogo viši cilj - za ljubav...