Drvo koje izumire! Posadite ga u dvorištu, vratiće vam svojim lekovitim dejstvom!

U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.

Slika ravnice sada je drugačija, stabala duda je sve manje, a rasadnika mladih dudova, dudara – gotovo da nema.

Beli dud 
Drvo koje poraste do 20 metara i ima okruglu krošnju. Mladi izdanci i lisne peteljke obiluju mlečnim sokom. Listovi su širokojajasti, obično goli, nazubljenog oboda. Plod duda (dudinja) je složen, a boja mu se kreće od bele, preko ružičaste, ili crvene do crveno-crne. Smatra se da beli dud vodi poreklo iz Kine gde se gajio zbog lišća kojim se hrane svilene bube, kao i slatkih plodova.

Crni dud

Drvo više od 20 m sa debelim, široko-jajastim, sok dud nazubljenim, ili nepravilno režnjevitim listovima. Sa naličja su hrapavi i dlakavi. Muški i ženski cvetovi sakupljeni su u rese iz kojih se razvija sočno dudinje crno-ljubičaste do crne boje. Plodovi crnog duda su gotovo dvostruko veći od belog. Vodi poreklo iz Irana i Avganistana odakle je prenet u ostale krajeve. Uzgaja se zbog slatkih plodova.

Dud se najčešće upotrebljava u narodnoj medicini i nema većeg značaja za savremenu fitoterapiju. Kao biljne lekovite sirovine u narodu se koriste plod (Mori nigrae fructus), kora sa korena (M.nigri radicis cortex) i list (Mori nigri folium) crnog duda. Bere se zreo plod i svež koristi za pravljenje sirupa. Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se preko leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.

Plod sadrži oko 9% šećera, organske kiseline, pektin, vitamine, mineralne soli…

Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv zatvora, kora korena takođe kao purgativ, list kao adstringens (sredstvo koje površinski skuplja kožu i sluzokožu), a narod veruje i da snižava koncentraciju šećera u krvi.

Od zrelih crnih dudunja pravi se sirup (Sirupus mororum) koji se upotrebljava za ispiranje kod upala usta i grla, kao osvežavajući napitak kod groznica, blago sredstvo za iskašljavanje i izazivanje stolice. Ovaj sirup se ranije pravio i u apotekama i bio je u nekim farmakopejama.

Plodovi crnog i belog duda koriste se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv zatvora, list za površinsko skupljanje kože i sluzokože, a veruje se i da snižava koncentraciju šećera u krvi, ali su dudari gotovo iščezli iz naših ravnica.

List ulazi u sastav različitih čajnih mešavina koje se, uz obaveznu dijetalnu ishranu, preporučuju kao dopuna drugim lekovima kod blago povišene koncentracije šećera u krvi. Uz list crnog duda u sastav ovih mešavina često ulaze i list borovnice, mahune pasulja, pelin…

Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke crne dudinje koriste se u ishrani, od njih se pravi sok od duda, kompoti, slatko, sirup…


Jedu se i sveže ili osušene, a služe i kao hrana živini. Iz dudinja crnog duda cedi se sok od koga se kuva sirup i pekmez, ali se koristi i kao blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Od fermentisanih zrelih dudinja peče se rakija dudovača. Osušene dudinje mogu da se melju i dodaju testu za kolače. Dudovo drvo upotrebljava se za drvorez, stolariju, za izradu kaca, bačvi i buradi.