Anabela Atijas je u iskrenoj ispovesti u emsiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" iznela probleme i detalje razvoda! Da se neko anestezira do te mere da se ne seća svog prošlog dana, šta je to?

Screenshoot/Instagram

Anabela Atijas je pre Andreja bila u braku sa Gagijem Đoganijem sa kojim ima dve ćerke. U jednom trenutku shvatila je da njihv bračni život nije ono kako je ona zamišljala život u dvoje te su doneli odluku da se razvedu.

Od 2012, godine uplavila je vezi, a posle i brak sa Andrejem Atijasom sa kojim je dobila ćerku Blankicu.

- Mislim da smo nas dvoje karmički vezani. Da smo jedno drugom trebali da služimo da iscelimo neke delove sebe jedno kroz drugo. Kada smo se upoznali naša priča iz detinjstva je bila prilično slična. Dok smo razgovarali kao da sam ja započinjala rečenicu a on je završavao, a meni je mnogo značilo da me neko razume, a i njemu. Tome sam težila ceo život da bez puno priče neko zna kako se ja osećam i šta mi treba čime to može da popravi ako je meni dan loš - priča iskreno Anabela.

- Kada mi se već drugi put desilo da pravim porodicu sa nekim ko ima nekih svojih poroka ili bolesti kojima treba pristupiti, onda sam se zapitala da li treba da pobegnem ili sa čim treba da se suočim, uhvatim u koštac da pomognem, odlučila sam se za ovo drugo. Naravno da sam napravila taj potez razvoda jer je to bio jedini način da doprem do njega kada je to već bilo pred kraj. Na dnu je i nema dalje.

Tako da sam to negde i taktički uradila i imala sam osećaj. Nama ljubavi nikada nije ponestalo, nikada nismo imali probleme između sebe, neki trougao... Ne, on je samo jedno oštećeno dete koje je nažalost potražilo pomoć eto u tom momentu u alkoholu i to od svoje 13. godine. Ja to nisam ozbiljno shvatala, dosta nas olako shvata alkoholizam, šta, to je piće, popiješ, razveseliš se, odspavaš, probudiš se trezan... Zapravo ja sam tek kroz njega shvatila da je to jedan beg od realnosti, od stvarnosti, od nekog bola, od čega ne znam... - govorila je pevačica.

- Da se neko anestezira do te mere da se ne seća svog prošlog dana, šta je to? Ja sam bila dovoljno jaka da svoje boli ne lečim na način na koje ljudi leče, kroz poroke, ali nažaost on nije imao tu snagu kao dete, međutim kada je potražio tu pomoć od mene ja sam znala da je to to, da će to dobro da se završi da ima predispozicije da bude normalan čovek. I evo danas posle tri godine mogu da kažem da sam preponosna i da itekako postoji izlaz kada se pristupi drugačije tim stvarima.

Anabela i Andrej nisu u braku, ali to ne menja njihov odnos.

- Formalno smo se razveli, ali taj papir apsolutno ništa ne znači, ništa se nije promenilo. Da po svaku cenu ostaješ u nekoj toksičnoj vezi, uvek tu bude čerupanja oko nečega. Nažalost svedoci smo tako ružnih razvoda gde se ljudi svađaju oko sopstevnog deteta ne shvatajući da povređuju do srži, do kosti to svoje dete.

Nijedno dete ne može da bude mirne duše da vidi roditelje koji se kolju oko njega ili oko jednog parčeta materijalne stvari. Meni je to toliko tužno, gore mi je kad vidim da se to tako završi nego da smo mi imali probleme, pa se borili, borili pa se nije dobro završilo. Nekako mi je to poštenije- kaže Anabela Atijas.

Pored toga što je ponosna na svog izabranika Anabela je ponosna i na svoje ćerke, na pitanje kako sebe doživljava kao majku kaže:

- Stalno sam imala potrebu da uradim nešto više, kao da ništa što sam radila nije bilo dovoljno, a onda sam shvatila da je to takva glupost. Da svoje dete pitate koga bi izabralo, ono bi reklo da bi izabralo opet nas. Ja čvrsto verujem da su deca izabrala roditelje.

Ja gledam sad, na primer, pravim paralelu izmđeu Lune koja je zaista bila jedna slatka ušuškana devojčica koju je na žalost život itekako na najgori mogući način očvrsnuo i onda se pitam da li sam učinila dobro delo što sam je štitila od svega ili sam joj učinila medveđu uslugu. Koliko je zapravo dobro da štitimo decu od svega, pa nije ni to normalno.

- Stalno sam imala potrebu da uradim nešto više, kao da ništa što sam radila nije bilo dovoljno, a onda sam shvatila da je to takva glupost. Da svoje dete pitate koga bi izabralo, ono bi reklo da bi izabralo opet nas. Ja čvrsto verujem da su deca izabrala roditelje.

Ja gledam sad, na primer, pravim paralelu izmđeu Lune koja je zaista bila jedna slatka ušuškana devojčica koju je na žalost život itekako na najgori mogući način očvrsnuo i onda se pitam da li sam učinila dobro delo što sam je štitila od svega ili sam joj učinila medveđu uslugu. Koliko je zapravo dobro da štitimo decu od svega, pa nije ni to normalno.

Anabela kaže da je odnos između ćerki koje ima iz dva braka veoma dobar.

- Odnos između njih je prelep, baš onakav sam priželjkivala. Bezuslovna ljubav, razumevanje, prave sestre. Po tom pitanju znam da sam napravila dobre poteze kada sam ih učila da su jedna drugom svetinja, da se vole, da su one najbolja prijateljica jedna drugoj, da mame možda jednog dana neće biti ali da će one biti tu. Mislim da su svesne koliko su jedna drugoj kroz život važne i vidim da to savršeno funkcioniše.