Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić! (VIDEO)

Prema narodnom verovanju, žene danas treba da spreme vasilicu, obredni hleb Malog Božića.

Vasilica je nazvana po svetom Vasiliju, a negde se ovaj novogodišnji kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi Mečka povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica… 

U Pomoravlju i istočnoj Srbiji nazivaju je i vasuljica. Negde predstavlja kolač sreće i u njega se stavlja novac. 

Negde male okrugle kolače vasilice daju deci za pokoj duša umrlih, a negde čobanima da ih pojedu kod stoke. U nekim selima mesi se česnica ili vasilica od kukuruznog brašna. Ona se nabocka cevkom od zove (cevka na koju se mota vuna prilikom tkanja) ili grančicom od veseljaka na više mesta. 

Kad se ispeče, pupoljci koji su nabockani povade se nožem i daju ovcama i govedima u mekinje, da bi bili zdravi i napredni. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.





Ponegde u tu poparenicu, kao i božićnu česnicu, stavljaju od drveta izrezane predmete, koji predstavljaju vrste stoke, imanje… Poparenica se tako zove s toga što se ona pre mešanja popari vrelom mašću. Negde, opet, za Mali Božić, mese istu česnicu, kao i za Božić koju porodica za trpezom izlomi i podeli ovaj obredni hleb koji simbolizuje zajedništo, slogu i ljubav.

 

Mali Božić: Obavezni kolač Vasilice! Tri recepta!

Tu su i mnogi drugi običaji…

O novogodišnjem ručku, pojedu se glava i plećka božićne pečenice koja se čuva do 14og. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka patila (množila) ko mravi.

Neki od ovih običaja imaju dublje značenje i zadržali su se još od prethrišćanskih vremena. Stari kažu da se na današnji dan nikako ne treba svađati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je danas bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu.

U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i promatra vreme. Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, pčelama i stoci.


Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: 

„Beži vruća, gonite studena!“. 


Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.





Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića…

…veruje se da ide pravo u raj. I na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući. Sveća se takođe gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, čim kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se čuva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san dođe pokojnik.


U obnovljenoj srpskoj državi pod Karađorđem, kada su se ustaničke granice i vlast ustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu. U Hilandaru je običaj da se na ovaj dan održava godišnji sabor staraca.

U mnogim mestima Vojvodine i danas je običaj da se na raskršićima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Novo leto valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke predviđale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale obuću kroz vrata na dvorište, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se.