Sveti Stefan prvomučenik: Verovanje i običaji na današnji dan! (VIDEO)

Pravoslavna Crkva  9. janura (27. decembra po gregorijanskom kalendaru) trećeg dana  Božića, molitveno se seća Svetog prvomučenika – arhiđakona Stefana. Odanost hrišćanstvu, duhovno uzdizanje, mučeničko stradanje i smrt, karakteristični su kako za ovog svetitelja tako i za gotovo sve mučenike, u vreme zabranjenog propovedanja hrišćanstva od prvog do četvrtog veka. Ali, ono po čemu se sveti Stefan razlikuje je to što je po predanju prvi hrišćanin postradao zbog vere.

Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine Gospodnje.


Narodna verovanja i običaji

Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.

Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića. Za nju se vezuje nekoliko običaja – tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. 





Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje. 

U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.

9. januara 1804. godine ispred manastira Moravci Turci su ubili arhimandrita Gerasima Georgijevića, u narodu poznatog i kao Hadži-Đera. Šest dana nakon tog zločina počela je seča srpskih knezova, što je dovelo do podizanja Prvog srpskog ustanka.