Prošle godine, u novembru, okupio je prijatelje kojima je želeo da se zahvali na podršci.
Tada mu je prijatelj Šukrija Žuti Serhatlić uručio u ime PAM-a priznanje za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji muzičke umetnosti Crne Gore, a od kuće iz koje je potekao KIC Budo Tomović (Dom omladine) zahvalnicu za veliki doprinos razvoju ansambla i očuvanju tradicije Podgorice i Crne Gore, pisale su Vijesti.
U jednom od poslednjih intervjua Kalezić se prisetio kuma Tome Zdravkovića.
“ Sada sam polako krenuo na put ka mom kumu Tomi. Uskoro ćemo se sresti, ali imam još nešto da uradim dotad. Čekam koncert u Domu sindikata da još jednom čujem note koje sve organe vraćaju na pravo mesto. Imam potrebu da još jednom vidim sve te ljude u publici“, rekao je Kalezić nedavno za BalkanInfo.
O bolesti je otvoreno govorio.
„Najneprijatnije mi u Nikšiću, kad odem u bolnicu gde primam hemoterapiju, pa vidim onaj narod koji čeka isto kao i ja. Posle nekog vremena sam zamolio doktorku da me ne proziva preko reda. Stid me je. A oni hoće da mi pomognu. Onaj narod što čeka mi kaže da slobodno uđem. I niko se ne ljuti. Kakva je to nagrada lepa za život kad su svi ljubazni“, pričao je Kalezić za medije.
Zoran Kalezić rođena je 1. februara 1950.godine u Danilovgradu.
Njegove najpoznatije pesme su Moj dobri anđele, Dobro veče izgubljena nado, Stan’ mladosti, stani, stani, Moj život je tužna priča, Željo moja, moj otrove, Kako je lepo u mom kraju, Ti nikad nećeš znati, Šta će meni vino i Vratiću se, majko. Tokom svoje višedecenijske karijere prodao je više od 15 miliona nosača zvuka.