Gomilanje stvari i nered štetno utiču na normalan život u nekom prostoru. Feng šui preporučuje da se određena mesta u stanu raščiste i održavaju urednima.
Ovde se podrazumeva i generalno sređivanje: sortiranje stvari tako da sve imaju svoje mesto, popravke pokvarenog, bacanje nepotrebnog, neupotrebljivog i svega što nije u funkciji, što nam se ne sviđa ili ga ne koristimo već duže vreme.
Nered ulazi u ljudsko bioenergetsko polje, uzrokuje neorganizovano, haotično razmišljanje, a posledično i jednu nevolju za drugom.Navika da čuvamo, skladištimo i sakupljamo nepotrebne stvari koje ne koristimo (pod izgovorom da će nam možda jednog dana zatrebati) ukazuje na to da duboko u sebi imamo naviku da čuvamo strah, tugu, nezadovoljstvo, brigu.
Na taj način šaljemo dve poruke svom mozgu i svom životu: da ne verujemo u sutra i da mislimo kako novo i bolje nije za nas.Sve dok se materijalno i emocionalno držimo starih beskorisnih osećaja, neće biti mesta za nove mogućnosti.Tendencija prenatrpanosti prostora (izuzev očiglednih razloga kada više članova živi na malom prostoru) povezana je sa instinktom samozaštite i ograđivanja od drugih usled osećaja nesigurnosti.
Stvari ispod kreveta snažno remete zdravlje, a potreba da se stvari ređaju na police (naročito one iznad radnih stolova i kreveta) izazivaće konstantnu strepnju od nečeg neočekivanog.
Kada pretrpamo centar, severoistok ili jugozapad svog prostora, onda smo previše zabrinuti za svoje zdravlje i najčešće ugrožavamo funkcije gušterače, želuca i slezine.
Nered na zapadu ili severozapadu često će nas stavljati u konfliktne situacije zbog nekontrolisanosti, a pluća i debelo crevo postaju osetljiva tačka.
Pretrpan sever ograničava naše potencijale, sprečava nas da jasno izražavamo svoja osećanja, donosi strahove i probleme sa bubrezima.
Istok i jugoistok će na gomilanje stvari uzvratiti neodlučnošću, konfuzijom, potisnutim besom, ali i disfunkcijom jetre ili žučnog mehura.
Nered na jugu donosi problematično i nasilno ponašanje, izostanak priznanja, omalovažavanje i poremećaj u radu srca, tankog creva i imuniteta.
Nisu stvari te zbog kojih život stagnira, nego stav čuvanja i zadržavanja. Kada nešto čuvamo, zapravo razmišljamo o potrebi, siromaštvu, verujemo da će nam sutra to nedostajati i da nećemo moći da ispunimo te potrebe.