Čuli ste za Patin kuvar? Tužna sudbina najškolovanije srpske domaćice!

Spasenija Pata Marković je prva srpska učena domaćica, autorka čuvenog “Patinog kuvara” remek – dela iz sfere kulinarstva sa preko 4000 recepata. Gotovo svaka kuća u Srbiji posedovala je ovo štivo, pa se vrlo lako može desiti da je imate među starim knjigama. Nakon završene Bečke škole za vođenje domaćinstva, svoje znanje želela je da prenese svim domaćicama u Srbiji.

Pata Marković poticala je iz ugledne beogradske porodice. Rođena je 31.12.1881, otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: kćer Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943.


Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića. Iako su je uglavnom opisivali kao skromnu i neupadljivu ženu, koja se ni po čemu ne razlikuje od drugih, Branislav Nušić ju je u jednom članku u “Politici” 1925. godine ovako opisao:

– Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.




Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, Pata Marković objavila je prvi – “Kuvar i savetnik”. Svoje kuvarske savete tokom tridesetih godina prošlog veka delila je i na radiju i u dnevnom listu “Politika” gde je uređivala stalnu rubriku “Jelovnik za danas”. U ovim rubrikama Spasenija je objašnjavala kako može da se sa malo novca skuva zdrav ručak za četiri osobe i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.

Jednom nedeljno izlazila je i Patina čitanka za domaćice, ali, budući da je posedovala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice. Pata je zasmetala i mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. A, bila je – “samo” žena. Priznanje i osporavanje, u naizmeničnom ritmu, biće njena sudbina do kraja života.


Srbija je postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.


To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru). Tada je Patina čitanka za domaćice, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.


Kao upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala, a onda ih 25. februara 1939. godine objavila u prvoj knjizi “Moj kuvar” na 800 stranica. Ovaj kuvar sa preko 4000 recepata narod je prozvao “Patin kuvar”, a pod ovim nazivom se zadržao i u budućim vremenima iako je knjiga u novom izdanju izašla pod naslovom “Veliki narodni kuvar”.






Do početka Drugog svetskog rata, ugledna školovana domaćica je vodila školu u kojoj je edukovala žene. Međutim, Pata, koja je tokom rata skrivala jevrejsku decu, uhapšena je kao izdajnik, imovina joj je nacionalizovana, a njeno ime “prognano”. Činjenica da je bila jedina školovana domaćica, pomogla joj je da nastavi da radi, kako bi neuke žene učila lepom ponašanju, pristojnim manirima i kulturi vođenja kuće. Bila je odlična u tome. Nezamenjiva. Obične žene su je toliko volele, da se novoj vlasti ni to nije svidelo.

Optuživali su je da propagira buržoaske ideje, a svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa “SM”.

Umrla je 1957. godine u Beogradu u svojoj 94. godini, sama i usamljena.

“Patin kuvar” ostao je Biblija svake srpske domaćice. U uvodu prvog kuvara, autorka je napisala:


“Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, a nedostatak tih sastojaka dovodi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.”