U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto.
Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija.
Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima.Od mirisa belog luka beže zmije.
U narodnoj medicini i vradžbinama beli luk među svima biljkama ima najveći značaj. Za njega je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka:
"Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla".Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima. Savet je da se pred spavanje stavi beli luk oko vrata kako bi zaštitio od veštica i zlih duhova.
Kad u istočnoj Srbiji vračare
"izvode đavole" onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez belog luka i bosiljka. Kao stalan zaštitnik drži se iznad kućnih vrata, i upliće se u ivanjdanski venac koji se ostavlja iznad vrata.
Naročito je beli luk potreban kao amajlija za novorođeno dete i za porodilju: novorođenčetu se beli luk stavlja pod glavu ili pored glave, da bolje spava i da ga brani od veštica.
Najbolje se vidi religijski značaj belog luka iz činjenice da se on ritualno jede i da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju. Inače se ljudi njime služe i kao lekom jer štiti od mnogih bolesti.
Beli luk se upotrebljava se kao lek za sve bolesti:veliki kašalj, glavobolja, grčevi u stomaku, tifus, groznica, žutica, otoci, zubobolja, gliste itd. Beli luk se stavlja u melem za rane i od ujeda besnog psa.
U Bosni i Hercegovini veruju da bi seme od belog luka moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe:
zato one i žive dok im se život ne dosadi, i onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru.Beli luk ne treba ljuštiti noktima, jer od toga "plače".