Pevačica Sandra Rešić otkriva: Majka i ja smo preživljavale sa 180 dinara!

Pevačica Sandra Rešić je poslednje dve godine živela pred kamerama, a sada otkriva ne tako lepu stranu svog života. Majka i ja smo preživljavale sa 180 dinara!

Screenshoot/Instagram

Sandra Rešić nije u rijalitiju pričala o svom životu previše, niti pominjala da je pre javnog života bila na rubu egzistencije.

Pevačica u velikoj životnoj ispovesti priča da je s majkom Cicom preživljavala sa 180 dinara dnevno, dok je njen otac, pokojni pevač Nino Rešić bio na vrhuncu popularnosti.

- Moj otac je poklonio drugoj ženi petosobni stan, dok smo se mama i ja mučile u iznajmljenom stanu! Teško mi je padao svaki prvi u mesecu, kad je trebalo da platimo kiriju. To mi je najveća trauma... Stizali su računi za struju i komunalije, a ja nisam mogla da pomognem mami. U tim trenucima mi je mnogo nedostajala muška figura. Ma falio mi je otac da nas zaštiti i pomogne nam - pričala je Sandra Rešić.

- Mama je radila u nekoj firmi, a pet godina nije primala platu. Onda je dobila otkaz kao tehnološki višak, a radila je tu 20 godina. Tad je počela naša borba za život! Nismo uspevale da se izborimo sa svim problemima i uvek sam govorila da ću, kada porastem, bilo šta da radim - kroz suze priča pevačica i dodaje da je danima gladovala, ali da nikada nikome govorila koliko joj je teško jer nije želela da je bilo ko sažaljeva:

- Bile smo gladne! Zato sam se sa 19 godina zaposlila u cvećari, konobarisala sam, čistila... Nema šta nisam radila pokušavajući da nas prehranim, ali i dalje je bila kriza. Majka i ja smo živele od 180 dinara dnevno! Mogle smo da priuštimo samo toliko. Za taj novac kupile bismo hleb, kupus i krompir. Mnogo puta nisam jela, govorila sam da nisam gladna samo da bi moja mama imala šta da pojede. Brinula sam jer je pila šaku lekova, pa mi je bilo važno da koliko-toliko bude sita.

Sandra nije bila na očevoj sahrani:

- Menadžer, ta Ljilja i ja smo se dogovarali da se nađemo i idemo zajedno na sahranu, a kada je trebalo da me pokupe, nisu se pojavili. Plakala sam na sav glas, pozvala sam majku, koja mi je rekla da se vratim u Beograd. Tako sam i uradila, pa sam sama naknadno otišla na očev grob.