Bizarna istorija porodice poznate po incestu!

Priče o zatvorenim društvenim zajednicama i njihovom s...ualnom životu oduvek su privlačile veliku pažnju istraživača i znatiželjne javnosti.

Jedna od najjezivijih porodica u istoriji živela je početkom i tokom 19. veka u američkoj državi Kentaki, gde su njeni članovi bili toliko zatvoreni da su se međusobno mešali i sek..alno opštili prouzrokovavši pojavu izuzetno retkog sindroma, to jest oboljenja poznatog kao Methemoglobinemija, usled kog je njihova koža postajala plave boje.


Reč je o bizarnoj porodici Fugate koja je živela u izolovanoj ruralnoj zajednici, što je dovelo do redovnog ukrštanja među rođacima. U jednom slučaju koji izaziva grčeve u stomaku, jedan od muškaraca iz Fugatea se oženio sopstvenom tetkom.

Priča ove porodice počinje daleke 1820. kada su se Martin Fugate i njegova supruga Elizabet Smart prvi put naselili u zabačenoj oblasti Apalačije, koja se danas nalazi u okrugu Peri u Kentakiju. Martin je bio prvi poznati član porodice koji je imao neverovatno neobičan i jedan od najređih genetskih defekata. Sindrom pogađa samo 0,035 odsto populacije u svetu, a rezultat je toga što krv ne prenosi dovoljno kiseonika po telu kao što je to inače uobičajeno kod zdravih osoba.


Krv kod Methemoglobinemij postaje smeđa zbog nedostatka crvenih krvnih zrnaca koje nose kiseonik. To zauzvrat dovodi do toga da koža pacijenata koji su inače svetle puti postaje plava, dok usne poprimaju ljubičastu nijansu. I Martin i Elizabet su nosili recesivni gen koji uzrokuje Methemoglobinemiju, a četvoro od njihovih sedmoro dece rođeno je sa plavom kožom, uključujući njihovog sina Zaharija.






Budući da je gen bio recesivan, to ne bi uticalo na buduće generacije da članovi porodice nisu nastavili da se venčavaju u okviru sopstvene porodice. Ali pošto su živeli u tako izolovanoj zajednici, Fugetijevi su imali ograničene mogućnosti i uglavnom su se venčavali sa svojim rođacima, ukrštajući se sa obližnjim porodicama uključujući Kombsove, Ričijeve, Smitove i Stejsive.

Zaharija se oženio sopstvenom tetkom, a jedan njihov sin se oženio bliskom rođakom. Tako je kasnije jedan član porodice Alva Stejsi rekao istraživaču koji je proučavao njihov slučaj.

– Ja sam zapravo sam sebi srodnik – govorio je on.

Od svih Fugatea, Luna Fugate je bila poznata kao najplavlji član porodice. Udala se za Džona Stejsija krajem 19. veka i par je imao 13 dece. Savremeni izveštaji opisuju da je imala usne „tamne kao modrica“. Međutim, iako Methemoglobinemija može da izazove razvojne poremećaje i napade, izgleda da to nije uticalo ni na jedno dete iz porodice Fugate. Sama Luna je živela do duboke 84. godine, dok se za svu njenu i Džonovu decu govorilo da su fizički zdrava uprkos neobičnom izgledu.

Sredinom 20. veka, moderno vreme je počelo da dolazi čak i u ruralni Kentaki, a priča o Fugateovima se proširila i van njihove izolovane zajednice. Jedna osoba koja je bila fascinirana porodicom je hematolog doktor Madison Kevejn sa Univerziteta Kentaki. Čuo je za Fugateove početkom 1960-ih i krenuo u okrug Peri na jugoistoku države da pokuša da im uđe u trag.




Na svom putovanju sreo je medicinsku sestru Rut Pendergras. Rekla mu je da je jednom radila u okružnom zdravstvenom odeljenju kada je plava žena ušla i tražila analizu krvi. Verujući da žena ima srčani udar, Rut je u početku bila prestravljena. Ali pacijentkinja ju je uverila da je dobro i da deo plave porodice Kombs koja je živela u Bol Kriku. Ona je takođe bila sestra jedne od Fugate žena.


Na kraju, dr Kavejn i Rut su uspeli da uđu u trag nekim od preživelih Fugateovih. Lekar je utvrdio da u krvi porodice nedostaje ključni enzim i da bi ih izlečio, ubrizgao im je u telo plavu boju, metilen. Zapanjujuće, njegov eksperiment je uspeo, a koža oduševljenih članova porodice izgubila je plavu boju za samo nekoliko dana. Efekti su, međutim, bili samo privremeni, pa je doktor Kavejn snabdevao Fugateove dnevnim tabletama metilena da bi im one održale efekat.






Međutim, život nije uvek bio lak za Fugateove. Njihova plava koža postala je ogroman problem kada su ljudi shvatili šta je u stvari njen produkt, pa su članovi još više počeli da se povlače u svoje zajednice i da izbegavaju odlazak kod lekara.

Tokom proteklih pola veka, članovi su počeli da dobijaju decu van porodice, pa je „plavi gen“ vremenom počeo da nestaje. Poslednji poznati Fugate sa plavom kožom rođen je 1975. Bio je to Bendži Stejsi koji je je na rođenju izgledao gotovo ljubičasto, a uspaničene medicinske sestre su ga hitno odvele u bolnicu na transfuziju krvi. Međutim, njegova baka je tada objasnila šta se dogodilo.

Plava je na kraju izbledela sa većeg dela Bendžijeve kože, ali su njegove usne i nokti i dalje postajali ljubičasti kada bi se prehladio ili bio ljut. Najmanje jedan potomak Fugateovih još živi u oblasti Apalača, međutim, on nikada nije želeo da se pojavljuje u medijima.