Počinje snimanje filma - Slučaj Vinča!

Posle nekoliko godina priprema i rada na scenariju s Vukom Ršumovićem, sada već veliki autor Bjelogrlić konačno je spreman da krene u realizaciju projekta i ispriča priču o akcidentu u “Vinči” 15. oktobra 1958. godine. Film je nastao po motivima romana “Slučaj Vinča” profesora Medicinskog fakulteta Gorana Milašinovića.


– Oktobar 1958. Hladni rat je “gvozdenom zavesom” podelio evropski kontinent i ceo svet i predstavlja do tada neviđenu nuklearnu pretnju za planetu. Dragoslav Popović i još trojica jugoslovenskih fizičara primljeni su na Institut “Kiri” u Parizu, nakon misteriozne nesreće koja ih je izložila ozbiljnom zračenju. 

Tajna služba Francuske daje uputstva doktoru Žoržu Mateu da izleči ove pacijente, koji su naizgled unapred izgubljeni slučajevi. To je početak trke za opstanak u kojoj će se suprotstaviti dva naučnika, dva sveta, dve ideologije. Ljudska priča tokom istorijskog otkrića – sinopsis je budućeg filma.





Nesreća u “Vinči” godinama je bila gurana pod tepih, a postoje teorije da su jugoslovenski naučnici tamo pravili atomsko oružje po nalogu vrha SFRJ i Josipa Broza Tita.

Za ovu tematiku, posebno u današnje vreme kada su priče o atomskom ratu sve češće u dnevnim izveštajima, vlada i dalje veliko interesovanje, a Bjelogrlić, kako saznajemo, ima internacionalnu glumačku ekipu. Sa naše strane, glavne uloge tumačiće Radivoje Raša Bukvić i Predrag Miki Manojlović, dok će francusku podelu predvoditi proslavljeni Aleksis Maneti, Žeremi Lahert i Lionel Abelanski.

Snimanje filma će trajati godinu dana, radiće se na autentičnim lokacijama u Srbiji, Sloveniji i Francuskoj. Šansu i velike uloge će imati mladi glumci, a za fotografiju je zadužen mladi Ivan Kostić, koji je radio s Bjelom serije “Senke nad Balkanom” i “Žigosani u reketu”.







SINOPSIS:

“Naši naucnici koji su radili u Vinci 1958. godine, ona je bila jedna od retkih nuklearnih instituta tada u svetu, jedan od pet. Radili su, tad to što se nije znalo, na tajnom projektu atomska bomba. I nažalost se ozračili, otišli su preko gvozdene zavese u Pariz. Profesor Mate je uradio prvu transplataciju koštane srži.

Veličina tog poduhvata je bila to što su ti ljudi koji su tada donirali koštanu srž, ti Francuzi, oni su to uradili na sopstvenu odgovornost ne razmišljajuci da li će da prežive donirajući svoju koštanu srž.

Srećom, svi su preživeli, nažalost Života Vranic, najmladi naučnik bio jako ozračen. Profesofu Mate je trebalo dosta dugo da ubedi sve da ipak idu u transplataciju koštane srži. Da je sve urađeno 7 dana ranije, Mate smatra da bi Života preživeo.”


Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledati OVDE 


Pratite nas na Twitteru

I na Facebook-u