Zašto dajemo 40 dana? Šta se dešava sa dušom posle tog perioda?

DNK je dugačak 500 milijardi kilometara, u njemu su upisani svi podaci o nama od dlake obrve do emocija, od boje očiju do bolesti.



Sigurno ste čuli za fantomski bol kada se ljudi bez prsta žale na bol u izgubljenom prstu. U pravu su!


DNK su “dekodirali” Votson i Krik 1953. godine. Oni su zaključili da je DNK molekul sastavljen od dva lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. Za to su nagrađeni Nobelovom nagradom.


Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev, doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, otkrio je 1993. godine nešto veoma zanimljivo.



Zašto dajemo 40 dana?

Da li je koincidencija narodno verovanje da se duh pokojnika 40 dana zadržava posle smrti, ili da upravo toliko Tibetanci umrlom čitaju “Tibetansku knjigu mrtvih” sa uputstvima kako da se ponaša na onom svetu!

Danas je to poznato kao “DNK fantom efekat” koji je ostao misterija. Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je “fantome” tokom 40 dana.

– Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije – tvrdi akademik Garjajev.



– Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom – nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe.






Ruski akademik smatra da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu skice koja pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo.

DNK je dugačak 500 milijardi kilometara. To je kao dva solarna sistema… U njemu su upisani svi podaci o nama od dlake obrve do emocija, od boje očiju do bolesti.

Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.

– Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje – tvrdi profesor Garjajev.