Mnogi ljudi često mešaju autentičnost sa preteranom otvorenošću, a između te dve stvari je vrlo tanka linija. Biti autentičan ne znači da treba nepoznatim ljudima da pričate svoje probleme.
1. AnksioznostNeki ljudi imaju tendenciju da postanu izuzetno pričljivi u situacijama kada su uznemireni, čime pokušavaju da izgledaju “normalno” u očima drugih. Ali kada polnu da pričaju od stresa, postaju manje sposobni da kontrolišu šta govore i koliko dugo govore. Takođe, neki ljudi se mogu osećati neprijatno tokom društvenih događaja i misle da je jedini način da se uklope da više pričaju o sebi. Tako na kraju otkrivate stvari o svom životu koje su previše lične.
2. UsamljenostČesto ljudi sami sebe ubeđuju da nisu usamljeni, a kada konačno izađu i upoznaju ljude, počinju da preteruju kada je u pitanju pričanje o ličnim problemima. Njihova potreba da se povežu je toliko velika da se drugi mogu osećati neprijatno.
Međutim, ovo bi mogao da bude njihov način da se zbliže sa drugima i stvore nove veze.
3. Nedostatak granicaSvaka veza, vez obzira na njenu prirodu, mora da ima granice jednostavno zato što ljudi žele da ih postave. Međutim, ponekad ljudi ne mogu da razumeju te granice i nisu u stanju da prime signale koje im šaljete.
Neverbalna komunikacija je ponekad jača od verbalnih poruka, ali ljudi koji imaju tendenciju da preteruju, ne mogu lako da ih pročitaju. Zato imaju tendenciju da dele previše, zbog čega se možete osećati neprijatno.
4. Preterana upotreba društvenih mrežaLjudi često imaju tendenciju da preteruju kada je u pitanju otkrivanje intime na društvenim mrežama, čak i ako su to dobre ili tužne vesti. Mnogi ljudi će podeliti veoma lične podatke na mreži pre nego što ih podele sa svojim voljenima u stvarnom životu. A to bi moglo imati ozbiljne posledice jer nikada ne znate ko će čitati vaše postove i kako će se ponašati na osnovu njih.