Markovdan, krsna slava u čast svetog apostola i jevanđeliste Marka, praznuje se 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru.

Sveti Marko je bio Hristov učenik i pomoćnik Svetog Petra, koji je na molbu vernika napisao knjigu o Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.

Od davnina se ovaj svetitelj poštuje i praznije u našem narodu, naročito među zemljiradnicima i stočarima. Tako je i danas rasprostranjeno verovanje da apostol Marko šalje nepogodu u ona seoska područja gde se ljudi usude na rade na njivi i u polju.

Na današnji dan veruje se legendi da sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.

Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja, te se Markovdan smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.

U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem odmah iza Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio.

A onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na ovaj dan! Naime, narod veruje da nikako ne valja dremati preko Markovdana kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine.





Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.

Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

U Beogradu, kod Hajdučke česme u Košutnjaku, mnogi se okupljaju i slave Svetog Marka, a posebno u Crkvi svetog Marka kod Tašmajdana. Slavi se i kao krsna slava, a izuzetno je česta slava u Šumadiji.

 

Sirotinjska jela koja smo obožavali!