Sremuš: Prolećni dragulj iz šume! Za bakterijske i za virusne infekcije!

Rano proleće je vreme kada se u šumama, ali od nedavno i na gradskim pijacama može pronaći sremuš (Allium ursinum), neverovatno lekovita i veoma ukusna biljka. Sremuš se u narodu naziva još i divlji beli luk (sadrži etarsko ulje sa sumpornim jedinjenjima koje je po sastavu slično belom luku) ili medveđi luk, jer po narodnom verovanju ovo je prva stvar koju medved pojede kad se probudi posle dugog zimskog sna.


Ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje, jer je sremuš idelno sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci.

 

Sremuš je fantastičan biljni lek za bakterijske i za virusne infekcije.


To je prirodni antibiotik koji kad se koristi u svežem stanju efikasno uništava bakterije, gljivice i viruse. List sremuša najbolje je upotrebljavati u svežem stanju kao salatu. Idelano je u martu sprovesti jednostavnu kuru sremušem: svakog dana u periodu od dve nedelje pojedite porciju salate od njegovih listova. Ovu salatu možete po želji začiniti sa malo maslinovog ulja, soli i limuna, a veoma ukusna salata dobija se kada se dve šake svežih iseckanih listova sremuša pomeša sa jednim kiselim mlekom.

Sremuš zahvaljujući isparljivim fitoncidima, stimuliše imuni sistem. On podstiče aktivnost makrofaga (belih krvnih zrnaca), koji se bore protiv izazivača infekcija. Takođe, medveđi luk povećava aktivnost T-limfocita (ćelije koje su centralni aktivator celokupnog imunog sistema). Naročito je efikasan u lečenju viralnih infekcija gornjih disajnih puteva zbog sposobnosti da očisti sluz iz pluća. Sremuš je efikasan protiv stafilokoka, streptokoka pa čak i bakterija antraksa i MRSA. Sadrži etarsko ulje sa alicinom i velikim brojem sulfatnih jedinjenja, na koje bakterije i virusi ne mogu steći rezistentnost. Tu je njegova najveća prednost u odnosu na antibiotike.

Pored snažnog antiseptičnog i antimikrobnog dejstva, sremuš razređuje krv, snižava nivo holesterola i spušta povišen pritisak. Posebno se preporučuje srčanim bolesnicima i onima koji imaju zakrčene krvne sudove.

Mart i april su idealno vreme za branje i konzumiranje sremuša jer se ova biljka može korisititi samo u svežem stanju, sušenjem nestaje njegova lekovitost. Lako ćete ga prepoznati u prirodi po scecifičnom, jakom mirisu na beli luk. Na proleće idealno ga je koristiti kao salatu, a leti (od avgusta) mogu se koristiti njegove lukovice koje su nešto sitnije od belog luka. Od sremuša možete napraviti i lekovitu tinkturu kaoja se posebno preporučuje srčanim bolesnicima. Osobe koje imaju čir na želucu treba da izbegavaju sremuš.

 




Kapi od sremuša za čišćenje krvnih sudova, protiv povišenog holesterola i visokog pritiska, preventivno deluju protiv srčanog i moždanog udara:

100 grama što svežijih listova sremuša, doboro oprati, iseckati i staviti u čistu teglu, pa preliti sa 300g 70% alkohola.

Teglu dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti na tamnom i hladnom mestu dve nedelje, uz češće mućkanje. Nakon dve nedelje tečnost procediti, ostaviti da se izbisti, pa pažljivo odliti od eventualnog taloga. Sipati u čiste staklene bočice i čuvati na tamnom mestu. Pije se tri puta na dan po 15 kapi razmućenih u mlakom čaju od lanenog semena.


Momčilo Antonijević predlaže sledeće recepte:



Sok od sremuša

Listove sremuša sitno sameljite i iz njih iscedite lekoviti sok uz pomoć sokovnika ili cediljke. Sok od sremuša se pije od 1-3 kašike dnevno sa čajem od lanenog semena, jogurtom ili vodom, ii to odmah po pripremanju. Idealan je za prolećno čišćenje organizma.


Pesto od sremuša

Sremuš (200g) nožem usitniti,dodati parmezan(100g) i mlevene ili tucane orahe (50)  i sve štapnim mikserom pretvoriti u kremu. Začiniti solju i limunovim sokom. Ekstradevičansko maslinovo ulje dodavati u smešu kap po kap, dok ne nastane gust umak. Promešati i staviti u tamne tegle i čuvati u frižideru. Idealan sos za pastu ili rižoto.