Danas, zaista, počinje proleće. I kada padne sneg na Blagovesti ne zadržava se dugo. Pre Blagovesti se ne kaleme voćke i orezuje vinograd, upravo zbog promenljivog vremena. I same ptice tek posle Blagovesti počinju da svijaju gnezda.
Žene koje žele da se ostvare kao majke danas se mole Bogorodici.
Od danas, pa do Velikog petka, treba započeti neki važan posao i biće berićetan.
Blagovesti su jedan od dva dana kada se tokom vaskršnjeg posta jede riba.
Verovalo se , da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Na ovaj dan u crkvu obično idu žene koje žele da dobiju porod. U srpskoj narodnoj tradiciji postoji jedan vrlo interesantan običaj povodom ovog praznika koji se zove “ranilo”. Iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se ranilo vrlo veselo praznuje. Počinjalo bi obično u ponoć na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore.
Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počisti kuća, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali.
Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
Raduj se, blagodatna Marijo! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama jer si rodila spasitelja duša naših! Ovim rečima je arhangel Gavrilo saopštio Devici Mariji da je odabrana.