Dejan Dragojević: Neka uzme sve, ništa mi ne treba! (VIDEO)

- U svakoj se pesmi pronađem i svaka me pesma pogađa. Spolja sam tužan, a iznutra se borim da izbije sreća na površinu. Period je ispred mene da sve to ispravim i trudiću se u tome. Tuga me je naučila da cenim ljude oko sebe. Okrenuo sam ljudima leđa koji su se opet vratili da budu uz mene, kad mi je najteže. Tuga me je naučila da poštujem i cenim druge, a i sebe. Onaj ko je tužan ne ceni dovoljno sebe - govorio je Dejan Dragojević.

- Koliko si godina tužan? - glasilo je pitanje voditelja "Premijere".

- Na osnovu svega što se desilo rekao bih pet. Tih pet godina sam bio okrenut od onoga što je najvažnije u život. Okrenuo sam se od ljudi koji su me podigli iz pelena, a ja sam se okrenuo ni zbog čega. Kajem se i trebaće mi vremena da preguram to sam sa sobom. Ne mogu sebi da ubacim u glavu da sam to mogao da uradim. Tako nešto uraditi, a nije bilo potrebe za tim. Nismo takva porodica i nisu se tako ophodili da bi bilo razloga da to uradim. Mladost, ludost i nerazmišljanje odvede u propast - pričao je Dejan.

- Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? Šta ti je najviše nedostajalo? - pitao ga je voditelj.

- Detinjstvo je bilo super. Imam starijeg brata i sestru, bili smo pozitivni, vedri, uvek je bila muzika i bili smo kao malda porodica. Imao sam dobar krug ljudi, društvo i sve mi je bilo potaman - otkrio je Dejan.

- Što se piše da si 96. godište? - upitao je voditelj.

- Škola, bio sam loš i čuknuo sam godinu. Meni se svašta izdešavalo. Uvek sam se vraćao na pravi put i posle kiksa sam došao do učenika koji je bio najbolji i upisao sam fakultet. Imao sam sve, kad bih rekao da bi mi nešto nedostajalo, lagao bih. Za mamu sam bio najviše vezan, treće dete, mogao sam da radim šta hoću. Za mamu sam najviše bio vezan, držao sam se za suknju, ništa nisam mogao bez mame, ona je bila kao drug. Sve sam mogao sa mamom, bila je najviše opušteno. Retko je da roditelj toliko obraća pažnju na dete. Problem je kad dete ne može da kaže sve, a ja sam mogao. Najviše sam bio vezan za mamu, mamino mezimče - rekao je Dragojević.






- Je l' ona žena koja je najviše patila zbog tebe? - glasilo je sledeće pitanje.



 Jeste, mislim da sam njoj najviše boli naneo. Ne znam kojim očima su gledali, da sam poslušao mamu sve bi drugačije išlo u životu. Kajem se, zbog određenih stvari. Gde sam pogrešio naučio sam da vrednujem. Trebao sam da poslušam, imao sam 21 godinu kad sam mislio da znam sve, a nisam imao pojma. Mogu da zamislim kako joj je, ali ne mogu da osetim tu bol. Teško je to... Kad bih se stavio na mesto roditelja i da znaš da imaš živo i zdravo dete, koje neće da ima komunikaciju i pozove da pita "Kako si?", mislim da nema ništa teže od toga. Situacije koje su bile, sam sebe sam motivisao na pogrešnu stranu. Skoro sam ih video i promenila se. Žao mi je, čuo sam šta se sve desilo. Ostarila mi je, vidim da nije dobro, propatili su zbog ovog što se dešava, ko zna šta ima da mi nisu rekli. Bilo me je sramota kad sam je uhvatio za ruku. Borili su se i davali maksimum sebe kroz moje odrastanje. Kad sam došao u godine da mogu ja da pomognem, nisam bio tu i ne znam šta se dešavalo - pričao je Dejan kroz suze, pa dodao:

- Vreme ne može da se vrati i nadoknadi, jednog dana svakog od nas čeka ista sudbina i žaliću za ovih pet godina što sam bio okrenut, to će me kidati. Ne daj Bože da se nešto desilo, mislim da bi me to pojelo, potrudiću se na sve načine da nadoknadim.

- Šta si hteo da kažeš, a da ponos nije dozvolio? - upitao je voditelj.

- Nije ponos, hteo sam da kažem da je volim i da sam ispao loš, ali opet sa tim ne mogu da ispravim ništa, ni njen osećaj, ni to što su prošli. Reči ne vrede, ako dela ne postoje. Smanjiću reči, pojačati dela i da to liči na vreme koje smo proveli. Meni su od života sad ostala samo dva telefona - istakao je Dejan i najavio da se posle rijalitija vraća u Veternik.

- Dalila neka uzme sve, ništa mi ne treba! - kazao je odsečno.

- Čime si se sva bavio u detinjstvu? Šta te je najviše zanimalo? - bilo je sledeće pitanje.

- Težio sam ka fudbalu, pratio sam šta David radi, bio mi je uzor. Mogu reći da mi je bio idol, bio je šmekerica, fudbal, izlazio, svi su znali da sam Davidov brat. On je stariji brat, ja sam ušao u vrzino kolo. Mislim da kad izađem da ćemo ići na istru stranu, da ganjamo. Nisam voleo školu, kad otvorim knjigu više sam crtao kocke, nego što sam čitao. Bio sam drugačiji, voleo sam da se zezam i da pravim probleme, smaralo me je da učim. Kad je krenuo internet, izlasci, školu nisam voleo. Srednja škola, tu sam bio kritičan, mama je plakala. Nisam hteo da učim, ponavljao sam prvi srednje. Išao sam na popravni i profesor mi kaže da sam pao razred. Kad sam sreo mamu ispred kuće rekao sam joj da sam pao razred, kao da sam izašao iz autobusa. U trećoj srednje sam video da mogu da učim, i posle upisao fakultet - govorio je Dejan.





- Je l' bi bio nekad ljubavnik? - upitao ga je voditelj.

- Ne bih, nekako mi je to poniženje, nije to za mene. Prateći ove situacije, ne bih voleo nikome da napakostim - rekao je Dragojević.

- Je l' si hteo da otmeš devojku Davidu? Da vam se svidela ista devojka? - pitao je voditelj.


- Moguće, nemam pojma, taj deo života mi se potisnuo. Imao je lepe devojke, sa kojom god da je bio, bio bih i ja. Nije imao toliko ozbiljne veze, ali sve devojke su mu bile lepe. Znao je da se snađe, imao je njuh za sve to - pričao je Dejan kroz smeh.

- Da li si bio ljut na majku kad si saznao da je ostavila oca? - glasilo je naredno pitanje.

- Nije baš tako, ali mi je bilo loše. Tad sam bio prvi srednje, nije da nisam imao komunikaciju, ali neprijatno mi je bilo da izađem napolje. Ja sam non-stop išao kod njega, bili smo u kontaktu. Mama je uvek forsirala da budem u kontaktu sa tatom, ali naviknem se na sve. Ne mogu mamu da savetujem šta je dobro, a šta ne - odgovorio je Dejan Dragojević.

Dejan je istakao koliko se kaje što je odbacio svoju porodicu, a otkriva i detalje života sa Dalilom Dragojević u Bosni, kao i istinu o odnosu sa njenim roditeljima.


- Koštao me je taj "ludi kamen", ali nisam mogao da vidim to, jer nisi svestan realnosti. Ljudi kao ljudi preuveličavaju neke stvari. Najteže je priznati istinu i reći kao što vidiš. Zaljubio sam se, poleteo sam, mislio sam da sam najpametniji, u stvari sam srljao u provaliju i sada znam da mi to nije bilo potrebno. Nije loše kad se čovek zaljubi, loše je kad žurite. Dok si zaljubljen spreman si na sve, posle se sve menja... Najbitnije je da si srećan, ja nisam bio. Mislio sam da sam bio srećan, u tom trenutku sam osećao da mi je lepo, u dubini sam patio, najviše oko porodice - počinje Dejan i otkriva koliko se kaje zbog nekadašnjeg lošeg odnosa sa svojom porodicom.

- Ne da meni neko nije dozvolio, tu je bilo situacija da se meni puni glava... Kad je čovek zaljubljen, spreman je na sve, a to nije dobro. Bio sam spreman da se odreknem porodice zbog devojke. Da sam ih tada poslušao, bilo bi drugačije. Nisam ja slušao okolinu, pokušavao sam da rešim taj odnos. Ušli smo u svet medija, taj svet je surov. Maltene su nas psihički zlostavljali sa svih strana. Slali su nam neke negativne komentare... To me je nerviralo, sve to što je po novinama izlazilo. Sve je to uticalo, izazivalo je neki crv sumnje. Terao sam inat u želji da pokažem da to nije istina. Terao sam inat svojoj porodici. Sada oni mene treba da prihvate, kad je mene ona izdala. Kad tad bi me izdala. Ja sam se i ove borio protiv svega i svih. Kad sam izgubio sve, pojavila se porodica, ona koju sam ja odbacio. Ja sam sam imao svoje odluke. Sada mi je žao zbog svake svoje reakcije prema porodici, jer se sada svojoj porodici vraćam - poručuje Dejan i otkriva kakav je bio njegov život sa Dalilom u Bosni.

- Bilo mi je super u Bosni, kuća je ekstra, svuda sam lepo prihvaćen, pa sam bio i tamo. Problem je nastao kad majka nije htela da dignemo sprat na kući, onda sam tražio plac, nisu hteli da mi daju, da mi pomognu. Majka je rekla da će mi dati jednu sobu, pa da vidimo da li ćemo se skontati. U međuvremenu se javio Dalilin otac koji je imao plac u Bosni. On je nama taj plac poklonio i mi smo na tom placu zajedničkim novcem podigli kuću. Imali smo mladalački život, lepo je bilo. Živeli smo tip-top. Sa svima sam bio dobar, gledali su nas kao nešto normalno. Svaki dan smo menjali destinacije. Kajem se za izgubljeno vreme koje ne mogu da nadoknadim zbog porodice. Ne kajem se zbog lepo provedenog vremena - rekao je Dejan Dragojević i otkrio istinu o odnosu sa Dalilinim roditeljima.



- I sa Dalilinim ocem i sa majkom sam bio super. Dalila je bila u dobrim odnosima sa mojim ocem, čuli su se. Ja nisam hteo da se javim Davidu, on je mene povredio kao stariji brat. Mogli su da spuste loptu, David je mogao da spusti loptu, i tada kad je David došao kod nas bilo mi je drago - kaže Dragojević i otkriva u kojim momentima mu je porodica najviše nedostajala.

- Najviše su mi falili, dok su bili praznici. Nekako smo uvek čekali taj dan da kitimo jelku. Navika je navika. Uvek je bila euforija, ludnica... Tada sam bio najsvesniji da ih nemam. Sa tatom sam sve vreme imao komunikaciju, sa ostatkom porodice nisam. Da mogu da vratim vreme, vratio bih nazad.