Bogojavljenje Gospodnje praznuje se 19. januara, pozdravljamo se rečima "Bog se javi" i odgovorom "Vaistinu se javi"! Evo kako se u našem narodu obeležava ovaj praznik.
Praznujemo uspomenu na Hristovo Krštenje u reci Jordanu i javljanje Boga u sva tri lica, oca, i sina, i duha svetoga u vidu goluba:
"Ovo je Sin moj i Njega poslušajte"!
Evo kako se u našem narodu obeležava ovaj praznik
Kada je Gospod Isus navršio trideset godina od Svog telesnog rođenja, otpočeo je Svoj učiteljski i spasiteljski posao. I sam, početak početka oznamenova krštenjem na Jordanu. Sveti Kiril Jerusalimski je rekao:
"Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan."
Pri krštenju Gospoda u vodi objavila se svetu tajna koja se u Starom Zavetu nagoveštavala, tajna božanske Svete Trojice.
Otac se javio čuvstvu sluha, Duh se javio čuvstvu vida, a Sin se javio uz to još i čuvstvu dodira.
Otac je izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu. Sin se krstio u vodi, a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom.
Jovan Krstitelj reče o Hristu:
“Gle, Jagnje Božije koje uzima na se grehe sveta” i kada on krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja.
Gospod uze na se grehe čovečjeg roda i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode). I mi moramo umreti kao stari grehovni čovek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasenja.
Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grčki) pokazuje nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdelnu (Oca, Sina i Svetoga Duha). Svako od nas se krštenjem u vodi prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Duha Svetoga.
Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“. Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina. Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.
Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.